Marketing
Ma ko to može jest...
Gledam ja nešto neke britanske nejestivosti na tv-u, ko neki pudinzi pa drhtuljci pa sve gore od goreg, i onda se sjetim da ima i kod nas inačica zvana hladetina.
Ajme šta mi je to nanijelo duševnih bolova dok sam bila dijete...Čim vidim da mama barata papcima i kožicama i takvim andrljem uhvati me diskofrazma; to znači da će skuhat hladetinu i opet me sat i pol educirat kak je to fino i zdravo i kak nikad neću narast ak to ne budem jela. Pa kad nakon ijuju vremena hladetina dođe na stol u tanjuru, pa se počne trest u žlici, ja krenem u jauk:
- Ja to neću jest, gica je hodala na tim papcima, i jako mi smeta kad mi se to skliže takvo cmuljavo po ustima.
- Bitno da kobasice možeš jest. To ti ne smeta i nije cmuljavo. Ajde samo žlicu pojedi, jako je fino.
Ja suzama pokušavam spriječit konzumaciju tog jako finog, blejim ko pečena, molim i obećajem da ću bit dobra ko buba sam da ne jedem...
I onda natezanje traje sve dok mama ne poludi i ne makne hladetinu ispred mene. Jednom mi je na silu ugurala žlicu u usta dok sam se branila da ne jedem, pa sam skoro povratila, pa je hladetina skoro završila na dvorištu jer je tata poludio. Možda bi je i bacio da nije volio jest taj eksces u tanjuru.
A tek kad vidim te engleske inačice...e to su tek ekscesi, za ne povjerovat.
( Al zato sam obožavala jest kruh i mast; tajo nareže tanke šnjite kruha, namaže ih mašću, pa gore sitno narezanog luka i soli i crvene paprike. E toga sam mogla pojest čudo jedno, pa sam se u slučaju večere u obliku hladetine uglavnom grebala oko taje da meni smontira kruh i mast, jer mi je sam pogled na papke i kožice koji vire iz tanjura izazivo polunesvjesticu već pri samoj pomisli da bi to morala jest ).
( fotka "sveosvemu.com", ja ne kuham te specijalitete )
Post je objavljen 17.11.2018. u 19:52 sati.