...osjećaj za hranu.
Sada, tjednima nakon,
pomalo mogu jesti,
ali kao da se ne sjećam ničeg hranjivog ili jestivog
što bi znala skuhati,
ničeg čijeg bi se okusa sjećala,
a kamoli zaželjela....
Naravno, simbolika skroz.
Onda, kad je Dijete gladno,
ipak nešto kuham,
onako kao automat,
bez znanja ili mogućnosti osjetiti to.
Pa najradije kažem mami
'dolazimo ti sutra'
nemam volje
živaca
mogućnosti
ne znam ništa o hranjenju
hranjivosti
poznajem samo preživljavanje
najlakše mogu podnjeti goli kruh.
Dijete mi kaže na to:
'Ma ja ti potpuno drugačije gledam na to.......
shvatila sam da moram biti spremna na sve,
i zato želim čim prije
što više toga naučiti kuhati.'.
I zaista,
zovem je s posla neku večer,
ona kaže
'morat ćeš jesti,
skuhala sam ti ono kaj si ti meni jučer kuhala,
pa ćemo večerati kad se vratiš.'
A i sada,
pizza se peče
koju je ona složila,
dok ja bezvoljno gledam u komp
i prežvakavam stvari koje me muče.
Post je objavljen 12.11.2018. u 20:17 sati.