Marketing
DOLASKOM ODLAZIMO
Kad zajeca smrt i tako šmrkava
stane me potezati za rukave,
kad zabole ruke (do tada zdrave)
i usprkos otporu omlohave,
mislit ću da se samo poigrava
prohladni zrak ispod tople podstave.
I ovog časa rukavi se tresu,
u prstima ćutim laganu jezu,
ko da su prislonjeni na željezu;
s unutarnje strane, u kavezu
ograničenja. U ustrajnom bijesu
egzistenciju držim na oprezu.
Natežem se s patetičnim bilom.
Jer kad pred mene stanu kolosi
i svaki mi golem teret donosi…
ne suosjeća, ne pita - ˝Kako si?
Jesi li u ratu sa sudbinom gnjilom?˝,
taj ne zna koliku mi bol nanosi.
Bezobzirnost, sebičnost, samoljublje -
tri budale u kičastom odijelu,
tri gromade ne zatrpanom vrelu
milosrđa; na bezumnom načelu
da uzvisit će ih riječi grublje…
dok košmar divlja u njihovu tijelu.
Ljubav nas preklinje, kleči pred nama,
a mi hinimo da je ne vidimo.
Na zadimljene odaje bazdimo,
a ni pred zrcalom se ne stidimo.
Samim dolaskom već širi se jama…
Prezreni, jadni, sami odlazimo.
Post je objavljen 10.11.2018. u 22:43 sati.