Moj susid je iz Gambije, to je zemlja u Afriki doli kod Senegala, glavna privredna grana in je kikiriki.
Bili su engleska kolinija do 1965, i BDP im je 1500 dolara po stanovniku odnosno skoro deset puta manje nego kod nas.
Ka i masu drugih on se uputija u Njemačku, i zapeja ovde kod nas, naša je curu, našu, oženija se i imaju preslatku curicu, koja jako voli najlipšu Top blogericu, a i mene, ako je ne gnjavim previše.
Iz njegove perspektive Njemačka socijalna pomoć koja je otprilike 12 puta veća od onoga od čega bi triba živit u svojoj zemlji, naravno da izgleda ka nedosanjani san.
Ali da se vratimo na kikiriki, tonu kikirikija u Gambiji plaćaju oko 9.000 kuna, šta bi bilo 9 kuna po kilu, transport iz Gambije do Europe je recimo 2000 dolara za kontejner od 24 tone, šta dođe još 50 lipa po kilu, recimo da pakiranje dođe kunu po kilu, i neka ima još kuna i po po kilu manipulativni troškova, došli smo do 12 kuna.
Kilo kikirikija se prodaje za 40 kuna, šta znači da je Švabo koji je kupio kikiriki u Gambiji i proda ga u Njemačkoj zaradija pun kurac i dvista, i onda od toga onima sretnicima koji dospiju iz Gambije u Njemačku plaća socijalnu pomoć.
Švabo koji prodaje kikiriki je globalista, njemu je izuzetno važno da se zadrži postojeće stanje, nemiri, ratovi, siromaštvo, jer da nije tako, onima iz Gambije bi moglo past na pamet da prodaju kikiriki po 25 kuna kilo, i da ne moraju baš toliko bižat, mogli bi ga prodavat i sto kuna kilo, švabo bi ga mora kupit, jer kikiriki u Njemačkoj ne raste.
Drugi švabo globalista, uzima gume od kamiona i auta sa otpada, jer kad se gume izližu ne drže cestu pa se moraju zaminit, onda te gume koje je dobija mukte, nagura u kontejner i šalje u Afriku, možda baš u Gambiju, i tamo te gume prodaje po dvadeset dolara komad, ili za jednu gumu koja ne vridi ništa nego je bačena na otpad, dobije 14 kila kikirikija, za koji kad ga proda dobije 560 kuna.
U Gambiji ionako nema ceste nego neki poljski putevi pa nema veze koliko su gume izlizane.
Kad globalista utovari 700 guma u kontejner dobije za njih 14.000 dolara, i za to kupi 10.000 kila kikirikija, za koji kad ga proda dobije 400.000 kuna.
Jel kužite, ako ste globalista onda znate da možete rođi u Gambiji prodat gume koje bi inače morali spalit i zagađivat okolinu, i jamit jeftino kikiriki i zaradit nemilu lovu, uz preduvjet da je u Afriki uvik neki rat, glad, nemiri.
U svitu dnevno od gladi umire 16.500 dice, većina su mlađa od 5 godina, da bi se ta brojka umanjila potrebno je 1,5 kuna po djetetu, dobro ste pročitali 1,5 kuna, znači za socijalnu pomoć koju u Njemačkoj dobije izbjeglica koji je dospio iz Afrike do tamo, mogli bi spasit 200 dice da ne umru od gladi.
Ili recimo ako znamo a znamo da se godišnje proizvede 43.000.000 tona kikirikija, ako bi od svakog kila kikirikija koje neki globalista, kupi od rođe kojem je uvalio gume s otpada dali jednu kunu mogli bi smanjit broj gladnih u svitu za 100 milijuna, ili da budemo jasniji oko 9.000 djece ne bi dnevno umiralo od gladi.
Ili da još pojednostavnimo, novcem koji Njemačka troši na milijun migranata, riješio bi se problem za 200 milijuna gladnih u svijetu, kojih je otprilike 800 milijuna.
Eto malo materijala za razmišljanje, kad idući put krenete kupit kikiriki, ili kad budemo raspravljali o globalizmu migracijama, i maslacu od kikirikija.
Post je objavljen 10.11.2018. u 09:03 sati.