Marketing
BITI MLAD, A TAKO STAR
Kada sam bio mlaši, mnogo mlaši no danas
znao sam ispijati jutarnju kavu u caffe-u staračkog
doma na K. Prostor je imao specifičan miris
vrlo starih ljudi pomijean s mirisom urina,
limfe i sredstva za raskuivanje.
Promatrao bih oronula, izborana lica i oslukivao
razgovore. Starci nikada nisu raspravljali o Nietzscheu,
nikada se nisu dotakli Schopenhauera ili Kierkegaarda.
Za Spenglera nisu čuli, ako i jesu, zaboravili su.
Njihovi razgovori bili su banalni, kao i njihove sudbine
koje su mi povremeno podastirali pod noge u digest izdanju.
Bilo je tu i akademika.
Vadio sam blok i skicirao ih, potom plaęao
kavu i izlazio na sunčan prolijetan dan.
Ulicama su jezdile moje vrnjakinje, jedre i čvrste
sedamnaestgodinjakinje pune elje i seksa, a ja sam
pod mikom nosio blok pun groteski i Die Welt
als Wille und Vorstellung i zaudarao na
starost bolest i smrt.
Moj vanjtina privlačila ih je, no miris odbijao.
Nema sumnje, bio sam vrlo zgodan
i lud dečko.
I svišalo mi se
to.
muzika za ugošaj: Friedrich Nietzsche - Į³±
Post je objavljen 08.11.2018. u 11:48 sati.
