Ima dana kad je ovaj moj nastavnički posao poprilično stresan. Pogotovo zato što je priroda posla takva da moram stalno biti u interakciji s drugim ljudima, što meni kao introvertu teško pada.
Ali ima i onih dana kad sam iskreno zahvalna što mi se otvorio ovaj nastavnički put. Ovo je jedan od tih dana. Dakle, sve ostale škole spojile vikend, no za nas je dan bio radan.
Prije nekog vremena palo mi je na pamet da bi možda bilo dobro održati radionicu. Ništa komplicirano, malo kuhinjske kemije. Računala sam na to da polovice svih razreda neće biti, a s maksimumom od 14 učenika po razredu sasvim dobro baratam.
Dakle, ovog tjedna sam se uhvatila pripreme. Skupljala reagense i uzorke iz kućanstva. Pripremala. Pisala skripte. Puno je truda uloženo, no danas su se vidjeli rezultati. Djeca su radionicu lijepo prihvatila, marljivo su izvodili pokuse, slikali one atraktivnije i sve u svemu dobro smo se zabavili, a nešto i naučili.
Bilo je svega šarolikog, a posebno su me se dojmili oni obično "življi" razredi koji su se stvarno uhvatili posla i prošli baš svaki pokus koji im je ponuđen. Prvašići su bili malo nesigurni, što zapravo i nije neobično, no i oni su sasvim dobro slijedili procedure.
Danas je jedan od onih dana kad sam ponosna na svoju djecu. Morala sam se pohvaliti njima, jer su se danas stvarno iskazali.
Post je objavljen 02.11.2018. u 17:16 sati.