I reče Jahve, Bog: »Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on.«
Tada Jahve, Bog, pusti tvrd san na čovjeka te on zaspa, pa mu izvadi jedno rebro, a mjesto zatvori mesom. Od rebra što ga je uzeo čovjeku napravi Jahve, Bog, ženu pa je dovede čovjeku.
Nato čovjek reče: »Gle, evo kosti od mojih kostiju, mesa od mesa mojega!
Ženom neka se zove, od čovjeka kad je uzeta!«
Kad god neko zaspe u Svetom pismu, desi se nešto veličanstveno. Adam je dobio Evu, Abrahamu, kada je zaspao Bog mu se objavio. Samjuel kad je zaspao u hramu, *na poslu, Bog mu se objavio. I Jobu, kada je zaspao, Bog mu se objavio. I Apostoli kada su zaspali u Getzemanskom vrtu, Isus se predao i zaspao snom smrću i uskrsnuo. I Bog se objavio...
Tako bijaše zapisano.
Zato je san važan, poslije njega slijedi nešto veličanstveno. Trajanje samo po sebi je veličanstveno. Zato i jeste bila "prečica" do sna i zato nikako nije mogla biti "do dna" kako je neko zloban ili duhovit primijetio.
I baš zato što je tako, ja sam još tu sa vama, pune četiri godine.