Danas si imala usran dan. Ma koga ja lažem, ovaj usrani dan traje već tjednima. I kako je čeznila toplina ljetnih dana, tako je žeznila i tvoja snaga i tvoj duh. Zajedno s jesenskom melankolijom i tugom došla je i ona poznata hladnoća. Pa lako bi preživila da je samo meterološka hladnoća, ali kad je u pitanju ona emocionalna... nekako je ipak teže prići priko tog. Znam da je sjebano, znam da ti je pun kurac svega, propitkivanja svake odluke, svake riči, svakog postupka. Ali pročitaj ovo za koji dan, možda ti bude lakše. Sama sebi se nadam da ćeš izdržati. Sjeti se samo kako je bilo prije par
miseci, kolika je onda bol bila, pa eto još si tu. I to si izdržala. Onaj strastveni borac u tebi ti kaže da će i ovo proći.
Kaže ti: znam da ti to možeš, znam da još ima snage u tebi, znam da još ima onog žara, pa ajde zainati se i pošalji ih u sve tri lipe, pošalji sve te unutarnje demone koje te odvlače i sisaju ti život, ne daj da te utope, odupri se, bori se, ja znam da možeš.
Nisam od velike vjere, ali molim se za tebe i ovaj put. Znaš da uvik navijam za tebe. I volim te više od ikoga. Ne zaboravi, čak i kada nitko nije tu, a nekako se uvik dogodi da nitko nije tu, siti se, da sam ja tu i želim da uspiješ.
Yours sincerely, Juliet S. ♥
Post je objavljen 25.10.2018. u 12:32 sati.