Zvoni neko na vrata, lupa, zove.
- Da nije smak sveta- vičem i otvaram.
-Hitno mi je, slikaj mi ovo i ovo, pa prebaci kompom tu i tu…
-Gde gori?? Polako, sad ću.
-Ne gori, ali proćiće mi rok.
I šta ću, prijatelj je prijatelj, pojurim u sobu, pa u ladicu gde stanuje foto aparat. Jureći se sapletoh o neki tepihić koji ničemu ne služi, ali kao lep je.
Škljoc škljoc… ništa. Tu je aparat, tu sam i ja, tu je i predmet koji treba biti ovekovečen, ali ništa. Napisa se nešto da je kartica error. Našla je kad će se erroljati.
Panično kmečim na blogu. Stižu saveti, dobri verovatno, ali upućeni pogrešnom čoveku. Vadim ja i stavljam onu karticu, prekidač sam zamislila kao onaj za struju, nema ga. Okreni obrni, ništa.
Sledeća stanica prenemaganja, selo.
Tamo je kartici ustanovljena dijagnoza.
-Istrošila je svoje, kupuj novu. Dijagnoza je postavljena i na blogu od V, ali sam se nadala da je promašila.
U selu karticu možeš kupovati jedino kod Kineza. 10 EU, i kartica se nadje u mom posedu. Ne lipši mago do zelene trave, sad na aparatu piše da je loking što bi reklo zaključano. Srećom Kinez preko puta.
-Kinez, razumeš li se ti u ovo?
-Zna ja sve.
Posle pola sata, pita može li da prebaci na kineski.
-Može, što da ne.
Pojaviše se ona slova, sad na kineskom i on postavi svoju dijagnozu.
-Ponedeljak ti dodje ovde.
-Ne može sada??
-Ti dodje ponedeljak.
U ponedeljak, Kinez izjavi.
-Ti uzme pare, kartica ne dobar.
Ne treba novac, treba kartica.
-Ti uzme pare, zdravo…
I sad opet ću morati u selo po aparat, pa negde po karticu, pa kartica da se uglavi…
Eto zato me nema na blogu da blistaju moje fotografije.
Kad vidim onaj svet što non stop bocka i pipka po mobitelu i sve zna, dodje mi da sama sebe tresnem nepismenica jedna der Nepismenica.
Post je objavljen 08.10.2018. u 12:05 sati.