Marketing
LUST
Potisnuvši tjeskobu pred tebe banuh,
strah mi nije dao apsolutno ništa.
Pa jesam li mogla izgubiti išta?
Strujanju panike ravnodušno mahnuh.
Gledao si u me ko u kakvo čudo,
odglumio spremnost na iznenađenja,
ko da i ti nisi žrtva otuđenja
koja žudnji veli: Stoj dalje, Osudo!
Stajah pred tobom ko voćka bez korijena,
jalovoga izgleda, sumnjiva stava;
ko drvce koje na samrti obećava
da dat će ploda sočna i stamena.
Sabrah se u hipu. Riječi se izliše
pod silinom prekobrojnih otajstava;
bujicom, pred kojom popušta ustava,
koju srce i duh davno izgradiše.
Uz svu žukost trena, rekoh što me muči:
da mi daješ snagu, ushit i lakoću;
često nauseu, jezu i hladnoću,
jer ljubim što žudim po snu prtljajući.
Oćutjeh smak sebe, hujanje propusta,
zavijanje boli i nemoć pri padu,
a uz suze gutah propalu tiradu.
Bože, zašto nisam otvorila usta?!
Post je objavljen 21.09.2018. u 22:52 sati.