Marketing
Čudna neka šuma, plus klipe
Danas ćemo se malo pozabavit uvijek aktualnom temom, kak ljubav i dobro uvijek pobijede zlo. Pa ćemo uzet za primjer krem de la krem hrvatskih priča, "Šumu Striborovu".
Dakle, mladac zašo u šumu ( ne znajuć da je šuma začarana, neg kakva bi trebala bit u priči ) i na panju u šumi vidio šljašteću zmiju. Blesav kakav je već bio, pomislio kak bi je bilo dobro odnest kući ( motivi su nepoznati, šta bi sa zmijom po kući, vježbo čvorove vezat al ajde ) i op - pretvori se zmija u prekrasnu ljepojku, takozvanu Poskokhanumu ( sve prešlo u ljudski oblik osim jezika, osto rašljast ko u zmije; vidiš ti, već su onda snahe bile na zlu glasu, ja ne znam jel to baš tak moralo bit al ajde nek i to bude, neko mora bit i zločest u priči ). I on s njom kući, gle mama išo po drva a našo curu za oženit se. Jelde da je prekrasna.
Mama ko mama, sve za sreću svog sina jedinca. Al uspjela je vidjet u Poskokhanume pogani zmijski jezik. I kaže blesanu - slušaj, tako i tako, ona ima zmijjski jezik i zločesta je. Džabe blesanu govorit kad ne vidi dalje od nosa. I tak se zlopatila sa tom zločestoćom sve dok nije naišla neka sirotica sa poderanim rukavom ( eto ni ta nije volila šivat, izgleda da su sve koje ne barataju ručnim radom dobrice ) i mama od blesana joj pokrpala rukav, a sirotica joj zauzvrat dala klipa za potpalu ( tak je onda bilo, robna razmjena ). Pa kad je mama zapalila klipe, eto Domaćih iz vatre pa udri skakat po sobi. Mama im se izjada, i oni je napute da podmetne svračja jaja pod kvočku pa će se Poskokhanuma polakomit i pružit jezičinu, da blesan vidi s kim ima posla.
Izlegli se svračići, izašli ispod kvočke, Poskokhanuma pružila jezičinu, a blesan na mater - ti vaka ti naka, šta ti imaš nasađivat svračiće pod kvočku, ajde pjetlaj van iz kuće. Ode mater plačuć, snježina vani, i zapali one klipe da se ne smrzne, pa dođu Domaći i odluče je odvest Striboru da je posavjetuje ( Stribor je inače bio gazda od začarane šume ). Ispriča ona svoj zmijski problem, kaže Stribor - ajde vratiću te u mladost i sve će bit u redu, jedino blesana više neće bit. I mater ko mater, zahvali se Striboru, kaže - da je najgori moj je, radije ću umrijet nesretna.
Kad je to izrekla nestade i Stribora i Domaćih, al nestade i Poskokhanume ( oću reć, vratila se u puzajući oblik ). I sin se na kraju oženi onom šta joj se krpo rukav i šta je dala klipe mami.
I sad da vas pitam šta je pouka priče ? Ne ić uopće u šumu, a ponajpače izbjegavat panjeve sa šljaštećim zmijama ? Ne vodit kući krasotice jer imaju pogan jezik ? Krpat poderane rukave curama i uzimat klipe za potpalu od istih, jer klipe uvijek dobro dođu ? Il naprosto se držat onog starog pravila da dobro i ljubav uvijek pobijede ? Odaberite sami; ja jedino znam da bi najebala skroz jer šivat ne znam, pa ne bi dobila klipe, pa ne bi došli Domaći.
( in memoriam Ivana Brlić Mažuranić, koja je preminula 21. rujna 1938. )
Post je objavljen 21.09.2018. u 05:50 sati.