Marketing
Oči moje na ormaru stoje
Žensko je srce duboki ocean tajni. Šta tek reći za ormar od žene; ako se ravnat prema srcu, onda je ormar Marijanska brazda. Barem je moj takav.
Svaki put kad krenem preslagivat muka me hvata, i svaki put se svečano zakunem cijelom katoličkom kalendaru da ću subito odma pobacat sve šta ne nosim. Naravno da ne pobacam, jer šta ak bacim pa mi zatreba za nešta stvar koju sam zadnji put obukla na sebe kad je Čarls ženio Dijanu ? Pa to bi bilo neoprostivo.
Tu ima robe za nekoliko grupacija.
Prva su majice,košulje, traperice i suknje koje stalno nosim na posao. To ne preslagujem jer se koristi, šta ću preslagivat. Zaobiđem taj dio pa mi bude lakše.
Druga su majice i košulje visokog rizika ( dublji dekolte, šljašteći dezeni i tak to ), pa vrlo kratke suknje i haljine koje ne nosim, al eto nek stoje pa ak zatreba da imam za hitni slučaj. Nikad se ne zna, možda se ukaže situacija da moram bit reprezentativna pa da se ima za probrat.
Treća su majice, košulje, trenirke i traperice za po kući i za izvanredne radne akcije - krečenje, drva, kuvanje ajvara i ostalih špricajućih stvari, pa i one eto stoje jer svake godine kuvam to šta šprica i nosim drva. U tu grupaciju idu i moje najdraže odrezane traperice koje su poderane ko iza napada lavljeg čopora i njih nosim još jedino na Kupu.
Četvrta su majice, košulje, suknje i haljine za koje uopće ne znam otkud mi i šta rade u mom ormaru, samo izviru ko da ih neko trpa u ormar kad me nema kod kuće. Neki dan sam našla neku crvenu majicu, za koju sam sigurna da je nisam u životu ni vidjela a kamoli obukla.
Peta su košulje, suknje i haljine za posebne prilike ( vjenčanja, sprovodi, krstitke, krizme, rođendani ), ni to ne diram jer nikad ne znam šta će mi past na pamet da obučem i šta ak hoću nešta recimo tamnoplavo pa nema neg crno ? U toj je grupaciji i kostim koji sam platila ko svetog Petra kajganu a obukla ga jedan jedini put, kad mi se junior ženio.
Šesta su majice, košulje, suknje i hlače na kojima treba izvršit neku reparaciju ( otpo gumb, puko šlic, puklo ispod ruke ), pa će se onda moć stavit u uporabu, šteta bacit a šivanje i ja smo otprilike ko da Kiću Slabinca stave da pjeva recimo s Pink Flojdom.
Sedma su čarape svih vrsta, boja i oblika - hulahopke, grilonke, stopalice, sportske čarape koje dok sparim iza rovanja treba popit prvo Apaurin, isto ko i kad otvaram ormar. Toga ima za barem dvije velike najlonkese.
Osma su debele veste i dukse kojih imam svih boja i dezena, za obuć pola Rusije jer sam zimogrozna, pa sve trebaju. One koje su apšisale za po doma, one koje su kak treba za u javnost.
O kaputima, debelim jaknama i sakoima neću uopće trošit ni vrijeme ni riječi, to sve treba ( je da nosim dva kaputa i jednu jaknu al sve treba, ak se poželim promjene ).
Pa kad bolje razmislim, zapravo skužim da mi je neophodna montažna kućica u ćošku dvorišta samo za prnje, jer pojma nemam kak to sve stane u ormare i kak da to sve izvadim i krenem preslagivat, jer kak ću to sve vratit unutra ? A bacit neću ništa, u to sam sigurna ko šta sam sigurna da se zovem Gordana.
( nije ni ovo loše, jedan cimer samo za prnje; fotka ŠibenikIN )
Post je objavljen 15.09.2018. u 10:02 sati.