Ne mogu izdržati, srce će pući,
ako iz njega ti želiš izaći.
Kada se zora vraća, bauljajući,
u svakoj kapi krvi moram te naći.
Svitanje u venama postroji slike,
na svakoj je tvoje, najdraže lice.
Slatka krv slaže najljepše mozaike
i niže ih u mijenu tople kapelice.
Ispada da tebe, ni Boga ne štujem
(grmim, kad mi te sunce ne isporuči).
Ja, tako fina, a dođe mi da psujem,
jer se mozaik na dno duše sruči.
Ne daj da za tobom kapelica hlapi,
i srce će proklinjati, ako poludi.
Zalijepit ću sličice, nizati kapi,
samo kolaj u meni. U meni budi!