Pročitah komentar na prethodni post, točnije zamolbu @NF-a: „Prijatelju, vrijeme je za ponovno javljanje ;)“
Priznajem, dirnulo me to, pogotovo ono 'prijatelju', pa odlučih da objavim ovaj post koji, ako se čita između redova može objasniti moju 'kratku pauzu', a koji je napisan mnogo prije nje, mislim pauze. Jer za napisati nešto novo trenutačno, kako bi rekao Krleža, 'nisam u kondiciji'.
* * *
U sjeni stare lipe, na drvenoj klupi sjede dvojica vremešnih. Po izgledu se ne bi baš moglo kazat da su punog zdravlja. Smežurana, pomalo žućkasta koža lica, mršavi, reklo bi se 'sušeni bakalari'.
Pokraj svakog od njih po jedna flaša pive. Sjede tako i 'bistre' svakodnevne stvari, od politike, preko nogometa pa do st(r)anja u njihovoj državi. Sve, samo ne spominju svoje zdravlje.
Već su sve prožvakali nekoliko puta, unuci im donijeli treću 'rundu'. Ponestalo tema pa zašutiše.
Odjednom će jedan od dvojice:
-Čuj, prijatel, je si ti optimist oli pesimist?
Prijatelj začuđeno pogleda pivskog kompanjona, pa će:
-Kakšno ti je ve to pitanje?
-Mortik sam od ove pive postal filozof, odgovori upitani, pa nastavi: Znaš, da sam betežen. Kaj misliš, imam li ga ja?
-A koga to, vrag te zel?
-Pa onog, s kleštima.
Nakratko zavlada muk. A onda će upitani:
-Ma kaj se zezaš! Kakšnog s kleštima. Pa ni doktori ti nesu niš rekli.
-Ma kaj doktori, oni človeku ne buju rekli niš ni tri vure predi neg hmerje.
Opet muk.
-No dobro, ali prosim lepo, kakšne to ima veze s optimizmom oli pesimizmom?, nastavi razgovor prijatelj.
-Pa gleč, ja sam pesimist i mislim da ga imam.
-Ti si nor, da ga i imaš trebaš biti optimist, bolše biti optimist neg pesimist, ja sem optimist!, već će pomalo ljutito prijatelj.
-Gleč, priajtel, kak stvari stojiju. Ja kak pesimist mislim da ga imam. Ako ga imam za prav, bum zadovolen kaj sam potrefil. Ak' ga nemam, bum pak zadovolen kaj ga nemam.
-Je, to ti je pak strašna filozofija. A kaj onda veliš za optimiste?
-Ti, dragi moj, kak optimist moreš biti ili skroz zadovolen ili pak skroz nezadovolen.
-Ne razmem!
-Viš, ti misliš da ga nemaš, a zaprav ga imaš. Onda buš nezadovolen kaj ga imaš i kaj si fulal da ga nemaš. Zadovolen pak buš samo ak ga nemaš pa si veliš: nemam ga kak sam i rekel.
-I?
-Pitam ja tebe, kaj je bolše, biti navek zadovolen ili pak jemput biti nezadovolen a drugi put zadovolen?
Nije bilo odgovora. Samo su otvorili novu flašu, svaki potegli dobar 'cug' i prepustili se svojim mislima.
Post je objavljen 10.09.2018. u 18:09 sati.