Prije odsudne bitke za očuvanje digniteta milog nam i dragog Bloghaera, odlučili smo dan provest u razmišljanju, ka šta bi to učinija i svaki samuraj kojem je sralo do miroljubive aktivne koegzistencije.
Prvo smo donili zaključak sa kojin ćete se većina vas složit, ali to nećete reć da su najveći šupci i šupčuše oni koji najviše laprdaju o kulturi dijaloga, toleranciji, i miroljubivon, aktivnon koegzistenciji.
Usput smo zaključili da ti isti nisu normalni, jer kako bi iko normalan moga stalno radit neka sranja, a onda laprdat kako je neizdrživo jer stalno neko radi sranje.
Obogaćeni suton spoznajon ošli smo ode
Pogled odavde izgleda otprilike ovako
Ili ovako
Imamo i slapove nisu baš ka Nijagara ali ipak
Misto se zove Kamanje i jučer je tu partija u stečaju imala karmine, a jedino crveno šta smo mi imali su bile paprike
Najlipša Top blogerica je odlučila da za drugu turu ajvara paprike moraju bit pečene na roštilju i to na drvetu, nikakav ugalj ili tome slično.
Kupa je ladnija nego more ali nije nepodnošljiva a uz dobar roštilj sve se nekako podnese, vako na verandi ispod stabla u ovom zelenilu sve izgleda nekako umirujuće, tolerantno, dijaloški jako kulturno, a bit će i ajvara.