Ka šta smo neki dan zaključili ode na bloghaeru o dosezima demokracije najviše pišu bivši članovi Saveza komunista, koji su špijunirali i prijavljivali kolege s posla, susjede prijatelje i rodbinu, inače sljedbenici ideologije koja je lokalno likvidirala stotine tisuća političkih protivnika, a globalno stotine milijuna.
O kulturi dijaloga jako često pišu Srbi, o seksu Impotentni stari prdonje, o ljubavi posesivne luđakinje od kojih i kućni Ljubimci bježe, o sportu oni koji su imali tjelesni 3, o iskrenosti lažovi veći od Munchausna, a o toleranciji idealni kandidati za čuvare u konc logorima.
O djeci oni koji ih nemaju, o vjeri ateisti, o katolicima pravoslavci u ilegali, i tako redom.
Evo recimo Čovik bi moga reć da su postovi sa slikan iskreni, kad neko od fotografa uslika nešto; ili kad neko od kuvarica koje su u stvari slastičarke a nisu ni to, uslika štrudlu, ali avaj, zlo i naopako, ima i onih koji kradu slike vešte na internetu, i onih koji meću slike i tekstove iz turističkih vodiča kad kobajagi pišu putopise.
O krađi i recikliranju stihova da ne govorin, o tome je sve rekla moja prijateljica Shadow.
Ili recimo slike, to se fotošopira, meću slike od prije deset godina, užas jedan, da ne govorimo o blogerin koji se falu da imaju brod, je more bit da imaju onaj šta se napuše.
U krajnjoj liniji zna se da riba smrdi od glave, a ima li većeg lažova od blognjuza.
Sve počinje od te protuhe koja meti sebe u anketu i onda nagovori psihički labilnu blogericu da sto puta glasa za njega, može li niže od toga drugovi i Drugarice.
Oćemo li tako namištajuć kolege iz bivše partije po naslovnici, lažirajuć ankete, i nosajuć štafetu mrtvom masovnom ubojici, dosegnut kvalitetu, kojon težimo, naravno da nećemo, zato je vrime za revoluciju, di je Mela.
Post je objavljen 07.09.2018. u 13:09 sati.