Aleluja, došla je mlada Šveđanka i otvorila nam oči, saznali smo da nam je državna administracija u kurcu, i da pensijoneri tlaču sve okolo pričama o tome šta ih boli.
To saznanje je bilo toliko oslobađajuće da se uskoro očekuju rijeke sljedbenika koje će odat za mladom Šveđankom, pa će to izgledat vako
Katolike u Hrvata će zaminit sljedbenici mlade Šveđanke, spoznavatelji problema administracije i betežni pensijonera.
Sad kad smo progledali, zahvaljujući mladoj Šveđanki, za očekivat je da se ukine pečat, i da se naši pensijoneri nauče kulturi samoubojstva.
Kao šta je poznato švedski pensijoneri se kad in je teško ubiju, ne laprdaju po blogu i ne tlaču sve oko sebe, nego se lipo ubiju, više se Šveđana ubije nego šta kod nas pensijonera napravi magnetsku rezonancu koja in i ne triba.
Šveđanin kad ostari i kad mu je teško, sidi kod kuće i razmišlja o tome kako će se ubit, hrvatski pensijoner, ima fejspuk, Twitter, piše blog, ide se zeru prigledavat kod likara, da ga nedaj Bože ne bi šta zabolilo, ode malo pričat sa osobnon bankaricon, tlači dicu, unuke, suside, voza se po tranvajin kad je najveća gužva, i suboton vadi auto iz garaže i ide na vikend.
Hrvatski pensijoner nikako nikad neće, a brale trostruka negacija, sist u auto u četvrtak i uputit se na more, hrvatski pensijoner, ide u subotu kad je najveća gužva, da more kad se vrati, i bude se iša malo prigledavat, da ga nedaj Bože šta ne zaboli, pričat kolegama pensijonerima u čekaonici kako je bila strašna gužva kad je iša na more.
Švedski pensijoneri recimo napuštaju svoje udobne stanove u Stockholmu i Malmou, jer in je skupo tamo živit, i idu u staračke domove u Bugarskoj, tamo in je toplije i masu jeftinije.
Sukladno tomu hrvatski pensijoneri bi tribali napustit svoje stanove u Zagrebu i Splitu, koje su partizani oteli Hrvatima koje su pobili partizani i Židovima, koje su pobili ustaše i dali njima, za razliku od Šveđana koji nisu imali partizane, nego su svi bili fašisti, i nisu nikoga ubili pa nisu imali kome uzet stanove, pa su ih morali iznajmit, i otić u Bugarsku.
Ako bogati Švedski pensijoneri mogu ić u Bugarsku, zašto siromašni hrvatski pensijoneri ne bi mogli ić u Afriku, i tamo tlačit lavove i leoparde, pa šta bude.
Ali avaj, hrvatski pensijoneri, svoje stanove koje su dobili jer su partizani i ustaše neke ljude pobili, brane žešće nego Rusi staljingrad.
Hrvatskin pensijonerima ne pada na pamet, da bi se ubili ka Švedski pensijoneri, oni mislu da bi tribali ka Hajduk živit vječno.
Mene je straj da ta kultura samoubijanja koja je tako prpošna u Švedskoj, nikad neće zaživit u Hrvatskoj, prije će nestat pečat, nego šta će se Hrvatski pensijoner ubit.
Recimo hrvatski pedesetogodišnjaci, bi već pomalo tribali Počet razmišljat o tome kako će se kad postanu stari pensijoneri ubit, ali avaj, oni ne smiju razmišljat o ničemu pa ni tome.
Prosječan hrvatski pedesetogodišnjak ima mamu, ili tatu, ili u onim ekstremnim slučajevima oboje, koje moraju slušat, jer ka šta smo rekli već hrvatski pensijoneri jebu vlastitu dicu umisto da se ubiju ili otiđu u starački dom u Afriku.
Teško je i za povirovat da će se tu nešto prominit, jer Hrvatska mladež, gleda svit oko sebe, i vidi roditelje koji su u kurcu, muku muče s kreditima, socijalizmom na poslu, kuvaju ajvar, pekmez od šljiva, i umorni od života bauljaju okolo, najradije bi se ubili da i nije straj ćaće, matere ili u ekstremnim slučajevima oboje.
S druge strane Hrvatska mladež gleda dične starine, hrvatske pensijonere, dide i babe, koji žive u centru Zagreba ili Splita, u stanovima koji vride cilo bogatstvo, a koje su dobili zato šta su bivši vlasnici platili glavon, šeraju statuse na fejsu, Twittaju više nego Trump, imaju osobne bankarice, i prigledavaju se da i nedaj Bože šta ne zaboli, a suboton vade aute iz garaže i idu na more, jebuć mater česima, Švabama, Poljacima i ostalima.
I šta da pomisli nevini pripadnik hrvatske mladeži, sigurno neće pivat onu od Škore di je on isti ka njegov stari, nego onu od Tonsona, moj Dida i ja prijatelja dva, naročito oko desetog kad je pensija.