Zašto je toliko teško priznati grešku? Što na poslu, što prijatelju...Kolegi na poslu...Nadređenom... "Napravio sam grešku, krivo sam nešto upisao, ispravit ću." Umjesto toga mi biramo: "Ma joooj, znate šefe, Marko mi je tako pokazao i ja sam napravio kako mi je on rekao." Pa čak i ako godinama radite taj posao, Marko je kriv. A nismo se ni zapitali jel nam taj Marko možda dobro objasnio samo mi nismo slušali šta nam taj Marko objašnjava. Ne razmišljajući, tim postupkom možebitno kolegu koštamo posla.... Jer, naravno, nitko neće doći do Marka i pitati zašto je to nešto objasnio na "krivi" način. Pa čak i ako ga pitaju Marko kaže da ga je tako naučila Mirna, Mirna kaže da je nju tako naučila Marija..... već vidite uzorak, dalje Vam ne moram pisati...
U svakom kolektivu je to tako. Dođe mladi kolega, svi ga uče sve, kolega sad kreće raditi samostalno kad su ga obučili, radi tri mjeseca na jedan način i sad odjednom taj treći mjesec posao nije dobro obavljen. Nešto nije dobro upisao i ,naravno, on je kriv. Nitko se nije pitao kako ga je netko naučio. Nitko te starije kolege nije poslao na obuku da svi imaju jednu, univerzalnu informaciju, nego dođeš, pitaš jednu stvar 5 ljudi i dobiješ 5 različitih informacija. Nešto se mora promijeniti, a nadređene, nažalost, to ne zanima.
Post je objavljen 04.09.2018. u 11:11 sati.