Sedmi i osmi misec u godini iznerede moju malu valu. Priko noći postane Velo misto. Kuće koje su sagrađene samo za litnje iznajmljivanje cilu godinu sablasno zjape prazne. Urasle u travusinu i raslinje. A onda kad počne sezona, eto domaćih. Eto stranih. Eto šušura. Buke i glamura. Malo tko je napravija misto za parking. Pa onda parking postane ulica.
Livo. Desno. Jedan iza drugega. Sa registracijama od cilega svita. Najdraži su mi oni domaćini koji su se zakleli da im Srbin neće u kuću. A kad se grubi i krvavi rat završija, prve BG registracije bile su isprid njijovih kuća. Nema €ur oznaku porijekla.
Kod nas takvih problema ni bilo nikada. Kad smo otvorili vrata od kuće, otvorili smo i srca. Katolici, pravoslavci, hinduisti, budisti, agnostici, ateisti....svi su se izredali. Došli su sa svih kontinenata. Sa svih strana od svita. Svi su bili dočekani ručkon, večeron, marendon, vinon, kolačen, kavon. I svi su bili sa time i ispraćeni.
Lipo je dobit novac. Al moje pravilo je da ako od gosta dobiješ 100, na njega ćeš i potrošit 10. I sa svima ostanemo u dobru. Bez obzira oće li se opet vratit. Ili će drugo lito na kraj svita.
Stari gušta kad dođu strankinje. S njegove terace mu je sve ka na dlanu. A komentari su mu da je ova malo pupasta, ova pretila, ova mršava, ova prelipa. A kad ga zoven na obid ili večeru to traje malo duže. Javi se tek na desetu. Kaže da me nije ćuja. A kako će me ćut kad ode ispod najlipše smokve na otoku, ubere smokvin list i na nju nekoliko smokava, a onda krene na sučeljavanje s gošćama. U kombinaciji slovenskog, talijanskog, ruskog, otočkog, modificiranog esperanta i s pantomimom u izobilju. I čudo jedno. Nikako da se zalipi za svoju generaciju.
Gleda upola mlađe. A njemu 83. Staron rusofilu, Ruskinje najdraže. Ne mogu ga od njih odlipit. Pa iznervirana rečen, dosta je više. Ovo je zadnja godina iznajmljivanja. A onda se zarađeno istopi da nismo ni trepnili. I ajmo iznova.
A inače, po Starome, osim najlipše smokve, imamo i najlipšu teracu. Najviše prostora. Najboje pome. Najboje mandarine, balancane, limune.
Pomu ovo lito nisan ubrala jer ju je gangrica izila. Limun je smrza prošlu zimu pa sad ima samo zeleno lišće. Smokvu je nešto napalo i u par dana se sasušila. Al šta bi tek bilo da nisu najboje?
Stari je umislija da je Servantes pa piše eseje, pisme i ko kobac vreba žrtve za čitanje.Naivni se zalipe. Nalete na baketinu.
Ali ON, ja, naše cure i moja prija Glorijeta znamo za zamku. Gubimo mu se iz vidokruga dok ne odustane.
Bavljenje turizmom preko lita je bila odluka mene i Njega. Ka zajedno ćemo mi to. Onda dođu gosti, dočekam ih ja. ON je u moru. Pliva. Ja in i skuvan ručak, večeru i odnesen. I s njima komuniciran. ON je na trčanju. Ja brinen o administraciji, urednon prijavljivanju, plaćanju poreza. ON vesla. Ja ih ispraćan, dogovaran termine za drugo lito. ON sa štapovima u brzinskoj šetnji. A vikendi su mu rezervirani za Tv i sve moguće lige od baluna. Jedva san se izborila da opere bar pjate posli ručka. I malo mi pomogne u čišćenju nakon odlaska gostiju. Na izmaku san snaga. A ON onako optimistično: vidiš kako nas dvoje to lipo odradimo.
Ko bi se po ovoj žegi još i prepira. Nemam snage i puštan kako je. Neko je reka da su muški pali s Marsa, a žene s Venere. Koja budalaština! Žene ne padaju. Žene su zmajevi. One sve mogu.
Post je objavljen 26.08.2018. u 13:52 sati.