Jučer al definitivno nije bio moj dan. Biće loša zvjezdana konstelacija, šta li.
Nakon šta sam jedva doteglila kući one puste vrećice s placa i iz dućana, pa popila drugu kavu, primila se kuvanja ( jer šta ja ne bi išla napravit krumpir salatu i pohat piletinu na božjoj peki, bolje se još malo preznojavat neg pojest recimo malo sira i paradajza ). Krumpir veselo kipi, ja gulim kožu s piletine pa ću oprat dasku i nož oštriji od katane, ko da mi treba za harakiri. I operem nož, ispirem ga vodom i u pokretu stavljanja jebenog noža na sudoper isti mi počne ispadat iz ruke. Umjesto da ga pustim da padne na pod pa ga opet provučem kroz vodu, ja manirima samuraja hvatam za oštricu i gledam kak krv bljuje iz mog palca na lijevoj ruci.
Nastaje kataklizma. Dok jurišam u kupaonu za mnom ostaje trag u vidu krvi po parketu i pločicama. Uzimam čisti ručnik i stežem palac. Sjedam i svakih par minuta smaknem ručnik; krvarim al profesionalno, nema tu. Pa si mislim - oću ja sad po toj peki još morat na hitnu pa na kirurgiju ? Kak ću se obuć, jebote ? S ručnikom omotanim oko palca ? Šta ću, hodat do doktora s ručnikom prebačenim prek ruku ko krzneni muf ?
Nakon desetak minuta bogovi budu milostivi, krvarenje se smiruje, i idem u potragu za zavojem, za koji sam sigurna da mora bit u kupaonskom ormariću. Pa tamo pronalazim Jekoderm kojeg nikad nema kad se opečem, kremu za depiliranje koju nisam mogla nać kad mi je trebala, šampon za cucka, prosute štapiće za čistit uši, Opal pastu, rezervni kaladont, nešta britvica za noge...sve osim zavoja je tamo. Nađem neki komad gaze i zamatam palac, pa se oblačim i u apoteku po zavoj i komprese. Srećom je apoteka blizu, jedino moram pazit prek iskopina; šta ću, izgubila i nešta krvi pa da se ne smandrljam taka iskrvarena.
E onda slijedi spektakl zvan kad ljevak treba zamotat porezani prst na lijevoj ruci. Stavim antibiotičku kremu na porezotinu, pa jedva nariktam kompresu, pa zamatam desnom rukom koja ko da i nije moja, al ajde standrkam to nekak. Pa treba desnom rukom odrezat zavoj škarama; to traje i traje i traje jer mi škare u desnoj ruci nisu prirodna pozicija.
Uglavnom za ručak nije bila krumpir salata i pohana piletina jer se kuvarica povrijedila; opet sam jela sir i paradajz. To sam mogla odma tak napravit, izbjegla bi hvatanje noža u letu i zaustavljanje krvarenja i apoteku i bandažiranje i čišćenje krvi s poda.
Na Kupu nisam išla; nakon šta mi je pukla vrećica na putu kući s placa i nakon šta sam se porezala ko divljak odlučila sam da je ipak bolje bit doma u zamračenom prostoru. Još mi je samo falilo davljenje u vodi, sa zamotanim prstom u zraku.
Post je objavljen 19.08.2018. u 07:06 sati.