Marketing
Kad se ja natovarim
Podranim ja jutros na plac, dok još nije ugrijalo. Kad već moram teglit pa da teglim po ladovini.
Kupim suhi sir, grincajg za juhu, tri kile krumpira, kilu i pol rogova za speć za salatu, nešta babura za sataraš, par glavica češnjaka, komadinu lubenice cca tri i pol kile ( čime gnoje tu zemljuštinu da mi je znat kad tolke lubenice narastu, majko sveta ). Znači to šta sam nabrojala teško je sve zajedno nekih desetak kila.
Ali to nije sve. Ulazim u dućan i jedva istrpam iz ruku povrće da mogu baratat košarom. Jer mi treba još kruh, mineralna, kava i sjetim se da nemam ni kapi ulja u kući. Pa uzmem još dvije limenke pive ( nek se nađe, ako niko ja ću jednu pokonzumirat jer imam pijeska u bubrezima, nek se čiste ). Dakle eto još pet kila tereta. Ajde platim i potrpam u vrećicu to andrlje iz dućana, i pokupim andrlje kupljeno na placu.
Hodam ja ( mislim hodam, više posrćem al eto ) i teglim tih cca petnajstak kila po rukama. Kunem se cijelim katoličkim kalendarom da ću subito čim prije kupit ona kolica šta izgledaju ko torba na kotačima, a služe za bezbrižan prijevoz namirnica od dućana do kućnog praga. Znoj curi, ruke su mi otprilike negdje u ravnini s koljenima. Pa svako tolko stani, pa prebacuj vrećice vamotamo iz ruke u ruku ( ko da će mi to nešta promijenit, svejedno moram teglit al ajde - čini mi se da mi bude lakše kad zeru pretumbam vrećice iz lijeve u desnu ruku ).
Pa dolazim u raskopani dio ulice, vrlo blizu kuće, koji izgleda ko Bejrut jer raskapaju za kanalizaciju i umjetnost je proć bez ičega u rukama, a kamoli natovarena ko grbadeva. Sad sam već znojna ko da sam boksala s Kličkom pet rundi, saplićem se preko iskopina i pijeska i čega sve nema, i dolazi krucijalni moment da ručka na vrećici od krumpira puca, i krumpir se nezadrživo i veselo kotrlja na sve strane po jebenoj baušteli i iskopini. Ajme...pa spusti u tu prašinu ostale vrećice, pa zaveži ručke i poberi krumpire koji su se rasuli ko da ih je iz aviona bacilo, pa opet natovari u ruke sav teret, pa mi iz platnene torbe dok sam se saginjala ispadne vrećica s baburama, dajojmajkujajebem.
Napsovala sam se ko osam kočijaša. Pa dođem pred kuću, pa sve spusti jer nemrem nać ključ od ulaznih vrata. Pa otključaj i utandrljaj sve u kuću. Pa zaključaj i potjeraj kuju da ne skače, jer će razderat vrećice, neću do podneva skupit sve šta poispada.
Evo pijem drugu kavu, nebil se bar malo dobila, i razmišljam da stvarno moram kupit ona kolica za na plac, pa imaću ruke do zemlje ko gorila, jebote.
( fotku našla na "Vijesti online", nisam mogla do mobilnog uređaja da poslikam svoj teški teret :) )
Post je objavljen 18.08.2018. u 09:10 sati.