Nemojte se vi brinuti za mene, sve ovo što ja pišem mene ni najmanje ne dira, ja to u stvari radim da iznerviram one šupke koji jedno misle a drugo govore, ili u ovom našem slučaju pišu.
Ako postoji neka kategorija ljudi koje ne volim to su te mizerije, koje svoj jad skrivaju iza bujice šupljih parola, oni koji lažu imaju najdulje tekstove, jer laž je potrebno nacifrati, zamotati u šarene folije, ukrasit je stakalcima, da bi je francuske sobarice i domorodci lakše popušili.
Moja pokojna baba je bila vizionarka, nekad kad san ja bija mali lubenice koje smo mi zvali dinje jer smo ono žuto šta se u Splitu kaže cata zvali bostan, su bile tamnozelene neke smaragdne boje i bile su onako oko pet kila, iako smo mi najviše volili one male pa bi baba ostavila na cimi, koju je ona zvala vriježa, više plodova tako da budu mali.
Baba je uzgajala te svoje dinje lubenice, a onda je neko donija sime iz Australije oni neki šareni ogromni dinja lubenica, a baba je rekla pusti ti to sinko, ludost ka i svaka druga, nema do ove naše domaće dinje.
Eto ispalo je da je baba bila u pravu.
Ja mislim da je u stvari neke od vas koje nervira moje eksplicitno pisanje o odnošajima raznim u stvari strah da sam ja u pravu.
Jer bilo bi strašno da sam ja u pravu, valjda mislite da bi trebali promijeniti mišljenje o nekim ljudima.
Vama je lakše ovako da vjerujete u bajke, i sad ja vama tu neku koprenu skidam.
Jeste li se ikad upitali koliko je to korektno od vas, koji ljude tjerate da lažu da bi ih vi prihvatili, nije li zdravije da se ako treba i sukobimo, i onda prihvatimo jedni druge, onakvima kakvi jesmo, nego da se lažemo, i onda se čudimo i pitamo ko nas bre zavadi.
Odnosi zasnovani na laži kao što svi znamo nikako nisu dobri, onda dođemo u situaciju da blokiramo druge blogere, brišemo komentare, i radimo slične monade, samo zato jer je neko prokljuvio naše laži.
Kupio sam pome za sušit i radit šalšu, trideset kila za početak, pa ćemo vidit, razmišljam o tome da napravim amatricana umak ili arabiatu, osim one obične šalše vulgaris.
Ne morate se bojat nisam ja baš sve u pravu, to samo tako ispadne na kraju, ja samo stvarima pristupam više analitički a manje emocionalno, emocije su zajebane, znaju čovika na krivi put odvest.
Dakle šta smo danas naučili
Ljude triba prihvaćat onakvima kakvi jesu, pa makar nam se ne sviđalo što misle ili govore, bolesno je ljude tjerat da lažu da bi nam se dopali, a još bolesnije je tražiti od svih da vjeruju u sve te laži da bi se vi bolje osjećali, dakle vjerovanje u vriću govana nije tolerancija, to ima neko drugo latinsko ime.
Još smo naučili da sam ja u cijeloj priči nevažan, radi se samo o vašem strahu da sam ja možda u pravu, cijelo vrijeme se samo o tome radi, budale koje lupaju bez veze vas ne uznemiravaju, jel tako da nisu, i ne primjećujete ih zar ne.
Post je objavljen 07.08.2018. u 13:22 sati.