Oče, ti znaš da ovim nakaradnim stihovima
igram se kao djetešce s dragim igračkama.
I znaš koliko istina pod tim kamenjem ima,
i da ih je žuka pomnja zakucala na usnama.
Oče, nije li moguće da bi istina povrijedila,
ili začudila, sve koje sam slovima dotakla.
A znam da nijedna duša nije zavrijedila
nositi breme koje sam sama namakla.
Oče, u ovome životu dao si mi više
no što sam trebala i koristila do sada.
A ova nezahvalna duša besramno ti piše
da poželjeh i ono što mi ne pripada.
Oče, skini teret laži s mojega življenja,
zaustavi sve misli koje idu stranputicom.
Spusti ruku s neba da mi srce mijenja,
i da se ne uništim grižnjom i krivicom.
Oče, po tvojoj volji, dosad sve sam činila,
veselo sam pošla kamo god si me uputio,
ali jedna grka težnja dušu mi je prevarila
pa sad srce boluje, a razum se pomutio.
Oče, od krštenja u meni je i tvoja snaga,
ali nedovoljna bje da sa sobom se borim,
jer lutala sam od nemila do nedraga
da vlastitom snagom vrata težnje zatvorim.
Oče, ti sad šutiš i slušaš što imam ti reći,
a ja dvojim i strahujem jesam li jasna bila.
Shvaćaš li da i noćas rijeka suza će poteći,
da bih bar nakratko grižnju iz sebe izbacila.
Oče, pomogni mi da mišlju ne hlepim
za dobrima koja meni nisu namijenjena.
Ne daj da obnoć tugujem i strepim
hoće li mi krasan život pasti na koljena.
Oče, obriši suze kada se niz obraz toče,
nadnaravnu snagu ulij u sve moje slabosti.
Podaj mi je malo više nego ti se hoće,
jer u ovoj bitci gubim. Mili Bože moj, oprosti.