Dala sam ti tajne misli,
da škrtom voljom okrećeš
jednu po jednu stranicu…
a ti nećeš, pa nećeš.
Pisala sam za te pjesme
na ustreptalome bilu,
a ti nećeš, pa nećeš…
nećeš čitati na silu.
Kada sam od tebe pošla,
kao skamenjen si stao
i žalio što moju dušu
nikad nisi pročitao.
Sad silno želiš čitati
zlaćane retke u nizu.
Kako me možeš listati,
kad duši nisi ni blizu?
Barem ˝Bilješku o piscu˝
snuje tvoja pamet skrita,
ali za knjiškog tupana
knjiga nije da se čita.
Sad bi grešku ispravio,
naučio nešto iz nje,
ali duša je zaklopljena,
a s kraja se ne počinje.