Marketing
Post sa letovanja...
Čitam jedan stari post, ozbiljan, za političku stvarnost. Nešto se ispremeštalo, pa kad zamenim reč političar sa reči blog ili bloger ispade ovako.
Nekada su blogeri jedno pričali drugo mislili, a treće radili, a danas drugo pričaju i jedino misle, ništa ne rade, to jest zabušavaju sa pisanjem kao meca...
Ako je za utehu,malo smo živnuli, blogera je sve manje, onih prve klase, ali zato je sve više nas plodopostovskih. Ko kaže da je kvalitet važniji od kvantiteta…sram ga bilo...
Što se popularnosti tiče izbili su u prvi plan oni koji su to davno zaslužili, ali nisu mogli doći do izražaja dok se ovi faktori nisu povukli na godišnje izležavanje na moru.
Trenutno se ne zna kolika je morska, a kolika gorska izlaznost, ali uskoro ćemo saznati, kad se dotični vrate sa postovima kao vrata, slikama u stilu Leonardo i Mikelandjelo i putopisima iz belog sveta.
Nešto razmišljam, ali bojim se jedne blogerice, šarmantne, ali opasne, da napišem sagu sa slikama u boji i orginal muzikom iz kokošinjca. Bilo bi tu svašta i borbe i ljubavi i putovanja do suseda i kidnapovanja i sexa… toga baš, baš, onako spontano, vrelo i svako svakoga, hm voli.
Bojim se samo da me ne izbace, blokiraju i urade još strašnije stvari, blog je to nije mačiji kašall niti puranov raj.
Iako nisam putovala dobro se osećam iako malo zabušavam sa pisanjem. Cosinusi su u redu, ne muče me ni sinusi. Ahil je povesna ličnost koju sam namrzla kad me je za njegovu petu ujeo komarac, pa sam se toliko češkala da sam skoro završila kod doktora, rupa kao das am nagazila na poskoka…mozda i jesam ali nije izdrzao susret samnom.
Nije ništa neobično, što mi je kao i obično, ali je zato obično jer mi se uvek desi nešto neobično.
Post je objavljen 19.07.2018. u 15:21 sati.