...Einy se i dalje vukao iza mene...
U velikim bolovima.
Sad to znam. :sad:
Nije ispustao ni zvuka.
'Misicu, jel sve ok?" pogledala sam ga.
On se, pogledavsi me, samo nastavio vuci iza mene cudnjikavo sepajuci.
"Nesto gadno nije u redu" rekla sam frendici a ona me pozvala da stanem i propustim Einya ispred sebe.
"Daj mu pogledaj kukove" rekla je"jel tebi to ne izgleda cudno?"
Vec sva izvan sebe a pokusavajuci biti cool zbog Einya, zapiljila sam mu se u guzu.
Kukovi su nekako cudno na momente jedan pa drugi izvirivali kroz Einyev straznji dio.
"Majko mila",zavapila sam "pa on hoda kao da su mu iscaseni kukovi"
Znala sam i u tom trenu kako znam i sad koliko glupo ta izjava zvuci, no to jedino opisuje kako je izgledao Einyev hod u tom trenu....
"I jos sepa na nogicu" nastavila sam ispod glasa trudeci se ne uznemiriti Einya.
Einy se nije osvrtao.
Nije zastajao.
Samo se i dalje vukao izgledajuci totalno slomljeno i staro.
Einy je u ta dva skoka sa svojih prposnih sest doskocio na vec zrelih bar 10...
Kako smo bili jako daleko od auta, zamolila sam frendicu da ostane s njih dvoje na kraju polja dok ja otpjesacim po auto.
Einya sam podragala po glavi i zamolila ga da me saceka jer ja "idem u ducan".
Podigao je glavu i sutke poslusao.
Nije bilo one ushicenosti i energije i na kraju tuge jer stvarno ne ide samnom kao sto je bude svaki put.
Nije bilo nicega.
Samo je ostao stajati.
Odjurila sam ka autu koliko su me noge nosile...
"Samo da mu nije nista. Samo da mu nije nista. Samo da mu..."groznicavo sam ponavljala u sebi....
Post je objavljen 19.07.2018. u 07:34 sati.