Noćima me ne napušta
težak bol izdaje kojeg si ostavila,
da se širi i proteže po mojim očima
kao usud što mi ruke ledi
bez odgovora, bez reči,
da vreme moju bol umine.
Danima me ukleto prati
tvoj dodir poslednji
što me sapinje i sputava,
da okusim trenutak zaborava,
jer već dugo izdišem
ubijen, osramoćen,
dok mi u svakoj senci tvojoj
nova snaga izvire.
Ne daš mi da odem,
iako zapleten u mrežu
tvojih izdaja.