Marketing
suzama l'epim tapete vol.1001
...jutros je lijepo kišilo u šest ujutro..
Kako znam šta se dešavalo u šest?
Paaaa...znam da nisam jedina i da nas ima još, ali u šest ustajem svakog dana (borim se da vikendom bude par pola 7, 7, nekad mi se posreći pa doguramo i do pola 8) i šećem s Einyem.
Jedno jutro je ta šetnja izgledala jaaakkkooo čudno.
Naime, Einy je ...a kako reći drugačije nego vižlast.
On jest mađarska vižla i tko je mađarske vižle vidio nekad zna da su iste krcate energijom.
Einy nije izuzetak. Kad god ga netko vidi kako se uvija, ide tamo vamo mrdajući onim svojim slatkim mišićavim guzovima upita me je li štene.
Kad mu naredite da ide polako jer ne znam želite vidjeti da li iz susjedne ulice kojim slučajem izleće automobil ili pas, radi to tako usiljeno da je smiješno gledati i s neskrivenim nestrpljenjem čeka da mu se kaže da krene.
Kad čuje kreni prvo mu guzovi onako veselo poskoče u zrak i onda nastavi dalje. Ja ga zovem singerica....jer je moja mala mašinica koja brzo veze...
Tog jutra Einy mi je polako šetao uz nogu.
Zabrinula sam se.
Taj dan mu nisam davala da trči za lopticom.
Ni dan poslije.
Bilo je takvih faza kad bi Einy šepuckao pa bi stali sa aktivnostima, ali nikad mi nije išao uz nogu.
Bila sam prestravljena.
Što sad?
Kako sad?
Pa nije valjda da ćemo morati na rendgen...
Prošla su dva dana, sve je opet bilo normalno...
...bar sam se ja tako tješila...
Otišla sam do pet shopa, opisala šta i kako i tražila neke suplemente da mu se malčice ojačaju zglobovi jer sam sumnjala da je u tome problem.
Nabavila sam glukozamin i spremno mu ga drobila i miješala sa hranom...
I bilo je sve naizgled ok...
....da...opet sam se samo tješila....
Post je objavljen 11.07.2018. u 07:06 sati.