Marketing
Penny i njena avantura
Ja sam Penny. Pudlica.
Imam osam mjeseci i jako sam sretna i razigrana.
Ipak ima dana kad mi je svega dosta.
Jučer je bio jedan od tih dana.
Prvo me moja Suzy vozila autom. A ja to ne volim. Auto se miče s mjesta i okreče se i mene onda ulovi neki čudni strah da ćemo poletjeti. Pa lajem i ne želim sjesti. Sreća da nismo išli daleko. Samo do centra grada.
Onda me je Suzy ostavila kod moje frizerke na kupanju i šišanju...uh. Kao da nije dovoljno što me ostavi tamo i ja se onda uplašim da se neće ni vratiti. Još kad me uhvate i počnu kupati, češljati i šišati.. oj živote, što mi to radite?
I kad sam mislila da je to sve. Jer Suzy je došla po mene i ja sam veselo skakala po njoj od sreće što me nije napustila - nova avantura. Teta groomerica je rekla da sam zacvilila kad mi je čistila desno uho i da bi možda trebalo preventivno otići veterinaru. Nisam znala tko je veterinar, ali zabrinut pogled na licu moje Suzy je govorio da nešto nije u redu. Da sam barem znala! Ne bi zacvilila pa makar me još jače boljelo...ali ja sam samo pas. Kad me boli ja cvilim.
Suzy nije htjela ništa prepustiti slučaju i rekla mi je da idemo odmah kod veterinara. I kad smo došli tamo onda sam se sjetila. Ajme meni, to je ono ružno mjesto gdje su me već tri puta pikali jer se to navodno mora kad si tako mali da se ne bi razboljela. Neće valjda opet?!?!
Neka lijepa dobra teta, koja je navodno doktor Dolittle rekla je da ne vidi u uhu ništa jer sam jako čupava, ali da se ne bi žalila da mi nešto ne smeta. Nisam baš ni dala da me pregleda. Što ima netko tamo nepoznat zavirivati u moju glavu?
Da...ali zato što sam bila tako nemirna morali su me piknuti da me malo uspavaju. Oni kažu da to nije ništa strašno. Mo'š misliti...nek njih onda pikaju u nogu. Čula sam Suzy kako govori: "Oprosti mi, molim te"...nekako joj je drhtao glas. Kao da je tužna. A ja joj nisam imala snage reći da znam da me voli j da nije kriva i da joj ja nikad ne bi ništa mogla zamjeriti. A da sam i imala snage - što to vrijedi kad psi ne govore.
Pola sata kasnije, uho je očišćeno i ja sam budna ali malo klimava. Kažu da su mi u uhu našli nekakvo popino prase. Ne znam tko je ta Popa i kako je prase ušlo u moje uho? Ali izgleda da je to nekakva mala travka koja zna biti zeznuta kad se negdje zavuče. Sad mi je malo i uho upaljeno. Ali skroz malo, kažu....par dana mi moraju stavljati kapi u uho i bit ću super.
Uglavnom, jučer sam popodne i večer provela kunjajući i odmarajući. Nisam bila raspoložena ni za šetnju.
Ali danas sam ko nova. Opet sam vesela, razigrana, puno lajem i trčim za lopticama.
E da, dobila sam za nagradu novu gumenu lopticu. Piše Germany na njoj. Nije bilo onih sa Croatia. Nema veze...važno da je okrugla i da skače....ja to obožavam.
I još nešto, navodno imam malo više od pet kila. Nisam baš bila mirna na vagi ipak sam ja dama, a dame se ne vole vagati...
To je moja priča o jednom jako napornom danu. Nadam se da će ih biti što manje.
I Suzy, ne brini - ja znam da me ti voliš. I da bi napravila sve za mene...Vjerujem ti i kad me ostaviš na šišanju i kad me držiš da me pikaju...ti si moja Suzy....
Post je objavljen 03.07.2018. u 10:23 sati.