Napoleon je bio nervozan ko pas. Bilo je red krenut u pohod na Rusiju, Pariz je gorio od teške vrućine, a nije smio ni pomišljat koliki put treba prijeć do Rusije i još tamo ratovat.
Kad eto u šlafcimer Marije Lujze.
- Ma ko se meni probudio? Ko će meni papat jaja na oko i špek za doručak ?
On šuti, pilji kroz prozor i gura ruku u košulju.
- Micek, doručak je na stolu. Ajde, Junior je već kreno jest, znaš da je proždrljiv, dok mi siđemo poješće i moja i tvoja jaja.
- Ma nek jede, nervozan sam, a i znaš da od jaja stalno...pa znaš, prduckam, a danas krećemo za Rusiju.
- Danas?! Dobro, kad si mi to mislio reć?! A ja jučer rekla da skuvaju lončugu filanih paprika i ćufti, šta ću sad s tim? Znam da se i ti i Junior davite u tome.
- A ne znam, daj malom nek jede za doručak, ručak i večeru, poješćete za dva dana.
- I kud te vrag u Rusiju nosi? U Ermitaž ne ulazi ni za Boga, pun je mačaka, to znaš?
Napoleon se stresa od jeze.
- Jeble te mačke, znaš da tu riječ nemrem ni čut. Neću ić, dobro si me prispomenula. Koji su to divljaci, u muzeju mačke drže.
- A valjda ima puno miševa, šta ja znam. Pa ima mača...tih životinja šta ih se bojiš i đavlu unutra po muzeju. Neg čekaj, imam nešta za tebe, trebaće ti po putu.
Kopa po ormaru i vadi debelu štrikanu vestu i šal. On je gleda ko da je umobolna.
- Dobro, Marija Lujza, šta je tebi? Jel ti znaš koji je datum? Dvadesetčetvrti lipanj je danas, ti meni vadiš iz ormara vestu i šal za ležat u snijegu? Jesi poludila il šta?
- Pa u Rusiju ideš, micek. Nek se zadržiš i sastavi derat vjetar, pa smrznućeš se u tom kaputiću. Dobro će ti doć. Ček, ima još i jedno dvadesetak maramica,ponesi da moš nos brisat. Eto ti pa naređuj da zašiju gumbe na rukave, i da oćeš sad ni ti nemreš nos rukavom obrisat.
Napoleon oblači odoru, uzima stvari i na jedvitu muku pristaje ponest štrikeraj sa sobom.
Ona hoda iza njega, trese mu perut sa kaputa i nabraja:
- Jesi siguran da nećeš ponest par ćufti, u nekoj posudici? E da, daj meni donesi one babuške, znaš one drvene lutkice šta idu jedne u drugu, to mi se jako sviđa, hoćeš? I daj odi izljubit Juniora.
Ulaze u blagovaonu, Juniora dadilja sprečava da pojede jaja i špek i sa njihovih tanjura, mastan je do lakata. Otac ga ljubi govoreći:
- Slušaj mamu, ja malo odoh u Rusiju ratovat. A nakuvalo filanih paprika i ćufti, biće samo za tebe za dva dana. Šta da ti tata donese?
Junior tepa, al zna šta bi htio:
- Ja bi plavu mitu.
Napoleon ima sto upitnika oko glave, ne razumije šta maleni oće, pa Marija Lujza prevodi:
- On bi mač...onu životinju šta je ti nikako ne voliš. Premali je da mu objasnim da se užasavaš mačaka.
Imperator ljubi Mariju Lujzu na štingama, sjeda na konja i kreće. Ona maše za njim i zija:
- Obavezno se oblači toplije ak se zadržiš. I zaobiđi Ermitaž. I babuške ne zaboravi. I ne drži tu ruku u kaputu dok si na konju, da ne padneš.
Uzdišuć ulazi u dvorac, sretna šta je na vrijeme dala saštrikat vestu.
Post je objavljen 27.06.2018. u 05:51 sati.