Za nekog možda i jesam,
ali za sebe nisam savršena,
jer još postoje istine koje skrivam
u dubinama svoje duše
i od same sebe
i od Boga svemogućeg
koji ih nijemo gleda
i ne daje mi mig,
da ih iznesem na svjetlo dana.
Možda Bog neće da se sramim
onog što obiteljski,
društveni ili religijski
nije dozvoljeno i moralno,
možda poštuje moju tugu
koja još ponekad tajno caruje
u kutovima moje duše,
skrivena u krletkama srca
i neshvaćena u vijugama uma.
Ne, nisam savršena i ne želim ni biti,
neka ostane pokoja tajna
samo za moju dušu,
Bog je ionako zna
i namiguje mi odobravanjem,
da budem takva kakva jesam
tajnovita u svojim mislima,
u duši otvorena novim idejama,
u srcu radosnim isčekivanjima ideala
koji život slave u njegovoj transformaciji.
Ne, nisam savršena,
savršenstvo mi je dostupno,
ali više ne marim za njega,
volim sebe ovako nesavršenu.