Ponovo sama.
Znaš, kad hodaš s djevojkom gradom nije baš isto kao kad šećeš pesa. Ono, voliš životinje! i tako prođe lik s kujicom jebenog lesija, ja se okrenem i kažem kako je prekrasan! Koliko je star? A kako se zove?
Oke, lik kuži, voliš životinje. Oke, ona kuži, ne voliš svoju djevojku, makar hoda ko pes kraj tebe. Voli žene, nebitno kakve, nebitno čije. I tak, pitam se razmišljaju li i životinje tako, jer ako da, pljunut ću na svakog koji mi pošnjofa nogavicu.. jer volim svojeg peseka.. valjda nije bezveze rečeno, ljubomoran ko pas..
S druge strane, nisam izgubila interes za seksom, samo ga više ne gledam kao ispijanje kava. Biti potpuno posvećena nekome i voljeti ga, odjednom mi predstavljaju kao problem. I opet ne kužim di griješim. Kažem kako mi je najbolji i kako mi zapravo ne traba nitko drugi, a on me gleda ko da sam blesava. Tražiš dok ne nađeš.. barem ja tako gledam. Well, nekako mi dosta lutanja tuđim srcima. I ne bi li trebalo značiti nešto što si u moru bezuspjeha ipak izdigao se nečime? Što mi pored svega značiš sve?
Godi tišina, iako muzika trešti.. godi mir i činjenica da ćeš doći.. Voljela bih.. da znaš koliko mi to znači..
Post je objavljen 30.05.2018. u 22:21 sati.