Je!! Dobro ste pročitali!!
I znam točno tko i kako će prokomentirati ovo. Od onih koje sam smatrala najbližima:"Aj, čuj nje, šta sad izvodi i mudruje...glumi..." Ali i na to sam,eto, navikla. Jer, očekivala (čitaj zaje..la se) sam da će prvo njima bit drago ovo što radim, kupim oko sebe ljude koji su u istoj životnoj situaciji, dižem iste ljude (bar tako oni kažu), radim s njima, za njihovo a ujedno i za svoje dobro, podižem svijest o ovoj sve učestalijoj bolesti... Kao, bit će sretni, bit će im drago što pronalazim svoj put i sebe, al naprotiv, oni misle da je to sve...moja neka...falša demagogija, da sam zabrijala u prazno, šta imam od toga..
Je, u početku me to strašno ljutilo, Skoro frustriralo, nisam mogla virovat.... Al eto, život moj ne odustaje. Uporno i non stop me na naj luđe načine uči, uvjerava i osviještva tako nečemu.
Ok Živote moj, moš malo pristat, šaltat u nižu brzinu, shvaćam lagano... Jbg... Uvik sam malo tvrđi orah bila u micanju od nekih svojih default postavki. Al ok.
Da se vratim na ono što sam prvo htjela reći.
To je ono da, što sam duže u ovoj "Multiploj" što više"naših" ljudi sam upoznala, vidila svakojakih priča,životnih situacija, daća i nedaća.... Da!!!
Sve više sam sritna i zahvalna što je imam, što me makla (doslovno, preneseno i brutalno) od onuda gdje sam bila,od ljudi s kojima sam bila, dokazala mi i prokazala falše od stvarnog, iskreno od lažnog... Priživila sam. I sad apsolutno uživam.
Je, istina, čekam da još dosta stvari se posloži,al znam da hoće. Ide prema tome, radim na tome, skupljaju se oni pravi, ISKRENI i JAKI oko mene,i rastem i jačam, sritna.
Kako ne bi bila sritna?! Kad čujem i vidim njihove životne lomove koje su preživili i iz toga izašli još tisuću puta jači, bolji, iskreniji, sritniji, pozitivniji. Kad ih vidim kako poimaju život i sve njegove "probleme", kad vidim gomilu ljubavi, empatije, altruističnosti.
SVAKI put se nanovo zaljubim u njih,u njihovo srce i njihovu snagu i STVARNO I BEZ PRETJERIVANJA ih smatram za svoje prave sestre i za sada jedan brat!!! I kako neću bit sritna?!??
Ono što neki ljudi ne uspiju za života, ja sam donekle dosegla. Naravno,žele to ako su onakvi kakvi tribaju bit. Pravi LJUDI. Ako žele odje..t ono sve šta im ne triba, šta im se nameće a ne radi im dobro..
I neki dan pričam s njima, ostali smo na našoj pivi iza treninga, pričali..duboko, iskreno i o naj dubljim,naj težim stvarima koje smo prošli u životu,u dubokom, najdubljem povjerenju, pričala sam i prije tako s ljudima koje sam smatrala naj bližima... Al ispalo je da, nisu to bili,i da to nije bilo u povjerenju, bar ne onako kako sam ja to vidila i htjela.
I opet, neka sam prošla sve što je bilo,ako je to sve tribalo bit da ovi DIVNI, PREDIVNI ljudi dođu u moj život, DRAGO MI JE I SRITNA SAM!
Ne tribam vas imenovat, znate koji ste, moje sestre i brate.... Volim vas puno i hvala vam šta ste takvi kakvi jeste i šta ste u mom životu!!!!!!!
Voli vas vaša dosadno pekmezasta trenerica !! :)
Post je objavljen 27.05.2018. u 15:05 sati.