Nekoliko dana na naslovnici bloga čitam naslove o komentarima na blogu i pitam se ovako munjena "jesu li komentari jedino mjerilo čitanosti bloga ili je napisani tekst blogera taj koji privlači čitalačku publiku da čitanost bloga bude veća no inače?"
Blogova ima raznih i svatko od nas bira tekst koji ga interesira, svatko od nas ima svoj ukus i mišljenje o tom pročitanom tekstu, svako od nas kod nekih ostavi komentar kod nekih ne jer kada pročita tekst nije siguran hoće li bloger shvatiti što je komentator njegovog teksta želio reći pismeno. Većina od nas ne poznaje se osobno ali ako tekst pažljivo pročitamo lako možemo upoznati osobu koja je tekst postavila preko svog editora nama na uvid i tada počinje komunikacija preko komentara između blogera.
Spadam u one blogere koji vole pisanu riječ nemam ni izdanu knjigu jer još to nisam odlučila napraviti, ali zato iz određenih razloga imam medijskog iskustva gdje su me mogli vidjeti i shvatiti da ne bježim nikada od istine.
Ako pišemo blog "javni dnevnik" zato da bi zbrajali komentare a ne zbog komunikacije s blogerima koji su nam dragi ili nisu tada pokazujemo samo svoj skriveni egoizam i moramo priznati sami sebi da smo samo sebi biti a ono što nam piše netko tko komentira naš postavljeni tekst nama njegovo mišljenje nije ni bitno jer njegov komentar spada u našu statistiku i divimo se sami sebi koliko je osoba pročitalo naš napisani tekst.
Pišem blog zbog sebe i da bi preko napisanog teksta upoznala sebe jer da to sam uistinu ja onakva kakva jesam uistinu i komentari ispod mog teksta služe mi za komunikaciju sa osobama koje sam upoznala i koje upoznajem preko njihovih tekstova koje rado pročitam kada na naslovnoj strani vidim njihov blog.
Post je objavljen 27.05.2018. u 10:59 sati.