Sredinom osamdesetih, znam da je hit bila ona; 'mali mrav, mali mrav…' a mi smo pjevušili;
'proljeće, proljeće sa Šokom se budi, sa Šokom (shok-prijatelj) se budi, mješalica tandrka a lopata gudi a lopata gudi…'
Dizao se kat pa sam za manovalca imao dva mlada kosovara. Kosovari bi ujutro čekali na svojoj štaciji i onda izabereš koga želiš za taj dan ili duže.
Došlo je vrijeme marende. Tamo kod dućana začuje se; 'ribeee ribeeee'. Dovezao švercer ribu a imao je brate ćaro grlo mogo si ga na Zlarin čut. Pogledam meštra i pitam; 'oćemo li gradelat srdela za marendu'?
Odmah je pristao a ona dva Šoka šute. Pitam ih; 'vole li ribu' a oni sliježu ramenima. Mogo sam i mislit, nisu je kušali, mislim, morsku ribu. Onda sam im objasnio da kod srdele nema što čistit jer se sve jede pa su rekli da će probat.
Dam jednome od njih pedeset dinara da ode kupit dva kila srdela i dvije litre vina a momče bješe poslušno pa odskakuta.
Nakon desetak minuta evo ga natrag ali bez ribe.
Pitam ga; 'ali je nestalo'? a on veli da ima još alji…
-Šta 'ali'?- pitam.
-'Kazem ja na njega daj dva kiljo na mene alji on priča sa drugi i kaze na njega: 'pogljedaj, ma sve su za peć, vidi'.
Pitam mene ja na njega kako to sve za Peć a imalji šta na mi za Prištinaa? On je gledao na mene fizički pa okrenuo ostalji i kazao; 'sta je ovome' pa sam otišo i kupio pašteta i vino na mi.
Post je objavljen 23.05.2018. u 11:16 sati.