"Ja" mislim mudriji sam od duha (energije), međutim ipak je to neukrotiva sila
što boga ne moli nego ubija.
Kao ovisnik od energije što mogu očekivati nego da me jednog dana ubije,
ovisno koliko podnosim bol.
Kada ne radiš čisto, to je grijeh i patnja, sam sebi presudiš.
Doživljaj je ugodan objektivno i biološki, no samo trenutak traje, a neki me đavo
tjera da se igram emocijama, subjektivno psihološki i to je više ponavljana priča igre na sreću
ruskim ruletom. Tu nema šanse da preživiš.
I kada bih se ponovo rodio, idioti bi u meni stvorili naviku ovisnosti, jer što može
čista beba protiv primitivizma, neznanja i nasilja?
Post je objavljen 14.05.2018. u 19:05 sati.