Čudna je ta slika,
Kad se mješaju praskozorja i taština,
Poput uljanih boja po tkanini tvrdoj
Bez dovoljno vlage...
Budnim me čuvaju
Oprez i nesanica, u košulji od želje
Da promijenim nepostojeće u sebi
I ono nesavladivo među prstima...
Dobro jutro slobodnjaci moji.
Ja sam nevidljivo postojana sjena
I dolazim iz dalekih snoviđenja
Da se utaborim u vaše duše
Nikada nismo bili poraženi.
Nikada nismo pobjedili.
Nama vilenjacima ne treba žar borbe
Da bi letjeli....
Post je objavljen 10.05.2018. u 06:57 sati.