Ja ne znam kak meni uspije uvijek naletit na nešto čemu se onda čudim ko Hamurabijevom zakoniku, al eto naletim pa onda to čudo i opišem, da se ne čudim samo ja. Kad nemreš spavat onda kojekuda kopaš pa iskopaš, između ostalog, fotku koja te ubije u pojam.
Alzo, žena sjedi ( mislim sjedi; zavaljena je na bok uslijed zahtjevnog kostima ) na stolu prepunom štokakvih morskih plodova obučena ni manje ni više neg u sirenu. To je zlatan gornji dio ( kolko sam uspjela vidjet, izgleda prilično tvrd, ko recimo oklopi gladijatora u areni il Breda Pita u Troji, a ima se i divnih zlatnih lanaca koji su šta zavezani oko vrata, šta vise onak ležerno prek trbuha ), to je šljaštećenaglocrveni donji dio sa impozantnom perajom, to je nekakav ukras na glavi koji podsjeća na busen trave friško izronjen iz morskih dubina pa nakeljen na njenu umilnu glavu.
E sad...mene uopće ne muči koja je svrha tog kostima, ja imam sasvim druge dileme. Kad se nekako uspiješ utrpat u to šljašteće čudo, šta onda? Imaš dva nosača koji jedva čekaju tvoj mig da te prenesu od točke a do točke b? Il imaš ispod jebene peraje rupu za noge pa sa stisnutim nogama ševrdaš okolo ko gejša, moleći Svevišnjeg da te niko ne zapne laktom, jer ti ne gine ortopedija.
Sjela bi? E pa neš sjest; zavali se bočno i kad se trebaš ustat dva tri puta se zazibaj dok se ne uspraviš, i pazi da te peraja ne pretegne na kontra stranu jer si opet u problemu, pogotovo ak silaziš sa stola punog morskih plodova, odoše i rakovi i školjke i morske alge ( i mnogo mnogo kamenog cvijeća ).
Šta kad moraš na zahod? Pa nemreš cijeli dan ne pit ni kap tekućine, a dok uopće dođeš do zahoda, pa dok se uvučeš u zahod, pa dok smandrljaš sa sebe taj krojački eksces...ode sve niz peraju pa na pločice. Dobro je ak je priša za malu nuždu ( jako volim ovaj izraz ), al ak je ono drugo...pa sve skidaj sa sebe i peri u lavabou, pa nemreš ižmikat peraju jer je puna spužve il kog već boga da stoji onak kak pravoj sireni peraja i treba stajat. O mirisu neću ni mislit ( uvijek možeš reć da je jako zagušljivo jer ima puno ljudi ), al kak objasnit zašto si mokra, ko ronila si u zahodu jer si prava sirena?
Kak sić niz stepenice, sjedećke ( ajde uz stepenice možeš pomalo i puzat ak je sašiveno tak da ima bar malo lufta za noge sa strane, al niz stepenice nemreš puzat nikako ) Šta kad se noge preznoje u tom divnom umjetnom materijalu, pa kreneš hodat; kud si ionak nesigurna na nogama, tud se te oznojene noge oš neš skližu ko mutave jedna od drugu.
Ma prestrašno. Da zaključim – nit sam toliko maštovita, nit sam toliko osebujna da bi bila sirena. Ni na pet minuta. Ni za Breda Pita il još bolje Balibega, obučenog u Posejdona.
Post je objavljen 05.05.2018. u 08:37 sati.