Sinoć prvo visinske pripreme za pokušaj spavanja; tableta, pa visokofrekventno predavanje samoj sebi tipa - ti to možeš, tvoji su kapci teški, spava ti se tolko da ćeš zaspat još dok se pokrivaš etceteraetcetera.
Nakon visinskih priprema legnem, ušuškam se, promišljam smirujuće slike medvjeda kak spava ko zaklan u brlogu, kadli na terasi kreće koncertni spektakl mačaka. Prvo tiho, pa sve glasnije i glasnije; dreče one koda ih je neko u žeru stavio. Nastojim ne slušat, orijentiram se na medu, al džabe, jer mačje kuge sad već tolko urlaju da mi sve slabo dolazi.
Ništa, diž se iz kreveta pa ću ih potjerat s terase, bijesna ko ris jer se ponašaju ko da nemaju nemaju kalendar ( kad je ikad bila veljača, nek izvole poštivat pravila) . Otvorim polako vrata, uzmem klompu i bubnem na terasu; čuje se kak frkću i drapaju po mrakači, napuštajući terasnu lokaciju.
Ja svečanim korakom u krevet, ko slavodobitnik Sinjske alke, kad eto njih pod prozorom od spavaće sobe, prošla gamad oko kuće pa udarila na tu stranu. Dreče još jače neg na terasi, ko vele - e pa sad slušaj šta čula nisi, neš spavat jer neš, imamo situaciju za razriješit a ti se šmirglaj sa svojim uspavljivanjem.
Ležim ja u mraku, slušam deraču i mislim - pa dobro Bože zašto si me napustio? Jel ja sad opet moram ustajat i izlazit van? Daj ih nekud okreni dalje, ne spavam kak treba već mjesecima, ak se opet dignem neću zaspat do preksutra. Derača je sad već takva da bi gluhi uspjeli čut.
Ajmo dizanje, nalij vode u lavor ( da ne bacam klompe po cvijetnjaku, jebiga ), izađi u dvorište i šljas vodu u pravcu derače. Lome kroz čemprese i odoše u nepoznatom smjeru.
Ulazim u kuću, sjednem zapalit jednu jer mi se naravno više uopće ne spava, i sjetim se mačka Toma iz crtića koji naflajbanoj mački pod prozorom šiba serenadu; pa jel bi bilo previše tražit od ovih naših uličnih mačaka da malo prosviraju, kad već ne daju spavat da barem slušaš neku mjuzu a ne urlike dostojne gladnih lavova u areni?
Ležim u dnevnom boravku i pušim i čujem mrcine na pol ulice kak se drelje, al dobro bar su odmakle od mene. Pa mislim bil išla na jutjub tražit Toma, da bar malo ublažim deraču...odustajem jer to znači palit svjetlo, pa komp, pa vamotamo.
Liježem i pokrivam se po ušima, i mantram - tvoji su kapci teški i tvoje uši su začepljene, mačke uopće ne postoje. Strašno.
Post je objavljen 04.05.2018. u 07:34 sati.