najrtije da izvijestim svekoliko blogo čitateljstvo koje je već počelo postavljat pitanja, zabrinuti da mi se nešto nije dogodilo, moš mislit, cili san se raznježija, da san na godišnjem odmoru iliti ga skraćeno g.o. a kad san na godišnjem onda odvedem mozak na ispašu. no, ne lezi vraže uvik se neki kurac mota po možđanima naročito kad kosiš cili dan, koji ćeš kurac mislit o tome jel si tavu pokosija dva centa od zemlje il' pet, isti je kurac kaš radnju ponovit za petnaj'st dna ali, pošto ne moraš mislit o onome šta radiš onda ti svakeake pizdarije padaju na pamet pa san ja tako, dok mi je mozak bija na ispaši malo vrtija po možđanima instituciju braka. najprije mi je ukurcu da se to naziva institucija. jebate, zna se šta su institucije, to su sva ona tijela koje moraš oblječat ka kobac da bi neki kurac ukeba, a biće od toga i brak dobija sinonim institucije jer i tamo moraš oblječat ka ona tica šta gradi gnjezdo pa mu dođe ženka koja ga cilog raščepuša jer joj se ne sviđa interijer i da baza bude veća radi se o trntku. jebega ženka u zdrav mozak zato šta nije kobac.
eni vej, stvarno, za koji kurac je brak institucija tj. zašto se ljudi žene, mislim da to šta su zajedno i registriraju tj. obznane cilon svitu? jel to zato da bi mužjak moga reč 'ovo je moje', jer za isto ima certifikat, il zato da ženka more kazat 'ja san ududana'? i odakle nekon ideja da se to mora stavit na papir? zašto? ja mislin da je sve to uspostavljeno zbog kontrole i interesa.
najprije sam pojam institucija aludira na kontrolu od strane jednog od aktera te institucije, najčešće muškarca, ali kako je netko uspostavija tu uzancu onda se kontrola proširuje i na one koji su donili ta pravila, a kada je nešto pod kontrolom onda čovik ne more kazat da je to njegova slobodna volja, nego da poštuje propisano. s druge pak strane interes se javlja u smislu ostvarivanja nekog dobra, najčešće materijalnog, a to opet pak ovisi o imovinskom stanju prije stupanja u brak, neovisno o kojoj je strani rič, pa su iz tog razloga nastali i predbračni ugovori. zašto? zato šta nepisana pravila nisu predvidila de se netko može i raziči, jer se brak podrazumijeva do kraja života. međutim ljudi su se osvistili i uvidjeli da je sve prolazno, pa tako i brak, te su se tili dodatno osigurat. oni naivniji, koji viruju u institucije, i koji to nisu učinili na vrime su popušili, sirotinja se ne računa jer se od njih ionako niko neće okoristit pa zato šuti i trpi.
međutim, razvojem društva i braka kao institucije, vidila i sirotinja da i ona nešto može ušičarit pa se i ona počela pozivat na institucionalna pravila i zakone što dodatno komplicira odnos, jer se zbog ostvarivanja interesa i egzistencije gazi sve ono u što su se zaklinjali i kao što to obično biva najviše pate oni koji nemaju pravo glasa, dica, preko kojih se najčešće i lome koplja za ostvarenje cilja. s druge pak strane država je rekla, 'ok, to ne ide, raziđite se i podilite' e ali crkva kaže 'ne može, to je do kraja života' i eto ti dodatnog problema, sve da si se i rasta sucki ti si i dalje u braku ako si se vinča crkveno. prema tome nemoš se opet vinčat, što za sobon povlači i etička pitanja. ako nisi piništija brak crkveno, a živiš nevjenčano sa drugom ženom/muškarcem onda to implicira život u grijehu, a kako je opće poznato grešnici ne idu u raj nego u čistilište, što kod nas malo ko mari ako je zaokružija financijsku konstrukciju. tako se logično nameće i pitanje, a za koji kurac ću stupat u brak kad san i ovako i onako u grijehu?
i tako dolazim do ključne lamentacije. za koji kurac bi se neko ženija kad to samo implicira neke zajebe!? jel bolje da dvoje ljudi koji su odlučili živit zajedno, zato jer jedno drugom odgovaraju, sa sobom odnesu ono šta su u taj zajednički život i donili, a da dica nasljede sve ono što su zajednički stvorili, i lipo svak svojim putem, bez mržnje, a ne da in institucije odeđuju šta će i kako će. di je tu sloboda?
Post je objavljen 01.05.2018. u 13:11 sati.