Kad san ja bijo još mlad nevin i neiskusan bloger, nisan ima pojma kako stoje stvari.
Ja san mislijo da san doša među ljubitelje pisane riči, i da ćemo se mi nadmudrivat tu pismican, esejčićin, i drugin poetskoproznin uradcin.
Zato san u prvon postu napisa haiku o tomen kako san nekoga ostavijo esemeson.
Na moje veliko iznaneđenje, umisto kritičkih osvrta na kvalitetu mog poetskog izričaja, odma je bilo, jebate koji si ti kreten, nadam se da se šališ, ti si budala, i tako redom.
Meni nikako nije bilo jasno zašto su se umiljate blogerice pritvorile u zvijeri iz pjesme Pristao sam bit ću sve što hoće, bijelog dugmeta, pa san se počeo osjećat kao da sam u nekom kazneno popravnom zavodu, a ne u književnom klubu.
Poslin nekog vrimena taj odnos je priša u fatalnu privlačnost, pa su mi gomile blogerica slale emajlove i govorile mi protiv onih drugih, nudeći mi da me spase od tih bjesomučnih kučaka koje samo čekaju da bi zabile svoje očnjake u moj nježni vratić.
Tek poslin nekog vrimena sam osvijestio da me muški Blogeri ne jebu dva posto, pa san sa svako malo njušio da ne smrdim možda, šta god san se ja više trudio bit zanimljiv, i tako privlačio pažnju blogerica koje su me tile
Spasit, to je muk s muške strane bio gušći, moga si ga rizat na fete.
Ja naki naivan nisan moga nikako shvatit šta se događa, radi čega oni mene ignoriraju, mislin ono baš san se trudijo da in dokažen da nisan peder, da me se ne plašu, pa san onda zavodijo tu po blogu, lomijo srca i onda je bilo još gore.
Taman negdi u to vrime su na blog došle neke nove blogerice, pa
San ja iša vidit kako će njima bit, i onda san shvatijo šta je to neverbalana komunikacija, ono šta ne piše u našin pismicama i esejčićima.
Oni Blogeri šta mene nisu jebali dva posto, su iskazivali oduševljenje uradcima tih novih blogerica, a blogerice koje su mene tile spasit, su oštrile očnjake.
Ja san tijo pomoć tim novim blogericama pa san ih upozorijo da ih ovi muški samo oće zaskočit i da zato sline po njiovin blogovin i da i ženske na čelu s doajenkama mrzu, ali one mi nisu virovale, eto pitajte Razvedenicu šta san jon reka, ona mi nije virovala mislila je da san ja ljubomoran šta je ona književnica a ja nisan.
Evo recimo i sad, onom Bajkeru niko osim mene ne piše, samo pčelice zuje okolo i ostavljaju komentare, muški ga ne jebu dva posto, muk ono ka kad novi pivac dođe u impotentno dvorište, ignoriranje na rubu gađenja.
Međugeneracijska previranja među blogerican još su gora, jedno vrime su najviše mrzile Razvedenicu, najpostojanija mržnja je koju osjećaju prema Sarah be, koja je eskalirala kad su skontale da je dotična bila u vezi s blogerom za čijim su komentarima uzdisale, i još im se ona majka, žena, preljubnica, tu nešto prešetaje po blogu, sad imaju neke druge seksualne objekte u fokusu, tako da ih nevjerojatno nervira Gurmi sa svim onim njenim kolačima, iskusno uho iza onog, super ti je ovo draga, jasno čuje zvuk očnjaka na nježnoj koži na vratu.
Osim Gurmi koja ih jebe ka da samo ona zna kuvat, za razliku od njih, neopisivo ih nervira bla bla djevojka, za koju se još ne zna koje su koj namjere, a o pametnoj manipulatorici koja se drznula po političkom opredjeljenju biti Hrvatica da i ne govorimo, ove neke koje su na prijelazu iz djevojaštva u ženstvo ih više nerviraju, nego šta su opasne, ali ih isto jednim okom prate.
Tako da nije baš sve kako se čini na prvi pogled, ispod mirne površine kluba ljubitelja pisane riči mreška se koješta.
Post je objavljen 16.04.2018. u 09:24 sati.