Dvojica su i jednako me vole. Dolazim o praznicima i slavljima i hranim ih kostima; navikli su na mene. I raduju mi se onako kao što se samo kučići mogu radovati.
U selu znaju samo za tradiciju i još uvijek ih drže na lancu. Znaju da prava sloboda ne postoji, slobodne zemlje, ljudi i tržišta su samo zablude i laži. Postoji samo diktatura straha, i to kada se narod plaši vlasti zove se tiranija, a kada se vlast plaši naroda - demokratija.
Zato ih drže na lancu i niko ih se ne plaši... Običaj je to.
Kučići moji.