Sjedimo frendica i ja na kavi, kad eto k nama Romkinje; kosa sfafuljana u đinđirinđi pundžu nekom plastičnom šnalom, šarena košulja na cveće i duga suknja. Nosi poveću torbu na ramenu, s obligatnom cigarom u ruci.
- Bi li gospoje da kupe možda neki fini komad robe, doneo muž iz Italiju frišku kolekciju.
Kažemo da nećemo, ne treba nam. Kad će ona frendici ( ima rendgenski vid, štaš):
- Ajde onda tebi da rešim tvoj problem, da ne izgineš? Vidim da si mnogo nesretna, pa da ti pomognem. Žao mi je da budeš nesretna.
Pita ova - od čeg da izginem, kako nesretna, sestro slatka, šta je?
- Sve ja vidim. Ti će da izgineš za tim čovekom, mnogo ga voliš. Al je i daleko, pa ti još teže.
Pita frendica - pa gdje daleko, kak to misliš.
- E pa to da platiš. Pa sve da ti kažem i da ti sredim. Treba i moja deca da jedu, majkudaimjebeš. Daj stopedest kuna i sve da ti objasnim i da ti taj čovek iz ruke jede. Viđen je i ima pare i gine i on za tobom, al neće da ti prizna. Ajde da ti rešim to.
Frendica kaže - nemam pare, a i da imam kak da budem sigurna da ćeš riješit.
- Pa nismo deca, s tim se ne šali. Ja sve vidim i sve mogu da sredim, al za pare, rekla sam ti.
Neće ova, kaže nemam. Ja pitam jel može meni šta da sredi; pogleda me, kaže - ti si skroz u redu, nemaš briga. Al ova će da izgine. A ne da pare problem da joj rešim.
Mi se smijemo, ona se smješka ko Mona Liza; dajemo joj za cugu, ona sprema pare i kaže:
- Eto da si dala još para mogla si da budeš sretna do kraja života. Da budeš kraj čoveka za kojim gineš. Ovako ne mogu da garantiram.
Uzima torbu i odlazi do idućeg stola, da ponudi frišku talijansku kolekciju i pomoć da se ne izgine. Sve mi bilo žao šta nemam briga, da joj platim pa sve da mi reši. Da ne izginem.
Post je objavljen 11.04.2018. u 07:30 sati.