Bilo mi je tako krivo što ima puno nesretnih ljudi. Onih pogubljenih.
Nesretnih, jer im nešto nije uzvraćeno što su očekivali.
Nesretni, jer i oni, kao pojedinci, nemaju novi auto, novu kuću, novi namještaj, novog partnera.
Tužni i jadni, jer izgubili su kontakt sa sobom, svojom dušom slušajući druge što trebaju i kako činiti.
Više ne žalim takve. Oni žele što imaju i drugi, pa makar i loše bilo i ne trebalo im.
Ne želimo isto, i to nas razdvaja. Neka.
Ja imam sve što oni nemaju i ne mogu nikada imati: moj glas, moje lice, moju svijest, moj stav, moje osjećaje, moju viziju.
Ja pjevam, ja pišem, ja crtam, ja stvaram, ja sanjam. Ja sam ona koja jesam.