Pregled posta

KOMODO - KUMOVANJE ITALIJANSKE MAFIJE - DAJANA DIVERNO - 5 MINUTA ZA ROMANE IZ PROŠLE DEKADE

Na pristaništu su ga sačekala dvojica uniformisanih lica. Profesor Milano mu je pomenuo da će tamo da bude ljudi koji će ga odvesti do baze.
– Moje ime je Trejsi Flanders – rekao je jedan. Nosili su beretke na glavi i tamne naočare na licu. – Ovo je kapetan Džastin Meklofen, tvoj pretpostavljeni. Pođi sa nama!
Rikardo je hodao vrlo brzim korakom između ove dvojice. Zaintrigriran ljudima i sredinom pomalo je zaostajao za njima. Bilo je dosta crnaca.
– Baza se nalazi nekoliko sati vožnje odavde – objašnjavao mu je Trejsi. – Najčešće se šalje helikopeter, ali … – pogledao ga je. – Ti si neko običan tako da…
– Shvatam! – odgovorio je Rikardo.
Seli su u nisanov džip. Muzika je glasno treštila na radiju. Rikardo je seo na zadnje sedište. Džastin smanji muziku. Krenuli su.
– Obuka je veoma teška! – govorio je Trejsi posmatrajući ga u retrovizoru. – Ti si u Redu guštera. Svake druge godine se osnivaju redovi mladih regruta… Prošao si medicinske testove?
– Da – odvrati Rikardo ponosno.
– Zajebi to! Medicinska testiranja su najispravnija ovde. Od tridestorice ljudi u grupi, najčešće petorica otpadnu na testovima. Od dvadeset i petoro njih, još petanest otpadne na obuci… Pri kraju obuke od ukupno trideset lica, imamo svega pet dobrih vojnika. Sve ostalo je škart!
Rikarda ispuni nesigurnost. Nije želeo da bude škart.
Posmatrao je pejzaž oko sebe. Sve je bilo veoma raskošno i svetlo. Kako je put odmicao dalje, a Anaba je ostala iz njih, put se menjao. Nije više bio betoniran, već je bio u pesku i vijugav. Kamenite stene su se nalazile okolo, kao i tropsko bilje. Rikardo je sve to posmatrao i obuzimala ga je kratkotrajna neverica.
Dvojica vojnika su se nešto dogovarali. Nije ih slušao. Muzika na radiju je svirala.
– Upoznat si sa pravilima? – upita ga Džastin.
– Ne. Čekam da me upoznate – odgovori im brzo.
– Znaš da kada se jednom priključiš Legiji stranaca više nema povratka nazad svojoj porodici i prijateljima?
Rikardo se tajanstveno osmehne.
– Nemam porodicu i prijatelje – to je bila istina. Nakon smrti majke više nije spadao ni u jedno društvo.
– Tim bolje. Zbog tvoje bezbednosti – odgovori Trejsi. – Došao si u vojsku i pripadaš vojsci. To shvati!
– Shvatam! – potvrdio je brzo.


Post je objavljen 23.03.2018. u 15:47 sati.