Marketing
Knjiga…
Veje sneg, vrednica kuću sredila, pa ne mrdam da se nešto ne pokvari.
Najavila mi se gošća koja na vratima stavlja naočale za čitanje, valjda da mi bolje vidi bore, a voli kao slučajno prstom da povuče po stolu. Nada se prašini. Jednom sam joj kazala
Vuci,vuci, možeš i krompir da posadiš.
Da li se uvredila ili nije, tek svaki put se divi kako sam sredila kuću. Blago meni ako mi je najveća vrednost u životu obrisana prašina.
Sad, ta moja poznanica, hoće neku knjigu.
Ijaooo.
Tresem knjige kroz zrak, redjam ih kao vojnike. Kod mene gomile knjiga u svakoj sobi. Nemaju sobu samo za sebe, šta da im radim. Neke volim da su blizu mene, a ne mogu neku knjigu baciti, mada imam nekad te porive. Imam i za prave ljubitelje knjiga ono u stilu, metar i deset cm u zelenoj boji da se slaže sa tepihom, ali ima i normalnih knjiga, pa nekih koje stalno pročitavam ponovo, pa i nekih malo boljih. Nećemo o tome.
Spremana sam za smotru, ali vrag mi ne da mira.
Mislim, knjige su kao ljudi.
Neke imaju prekrasne korice, neke su obimne, neke majušne, neke specijalno izdanje, neke rariteti. Poneka knjiga je štampana tek da proda novine, poneka čuvana i darovana muzeju. Ipak, ma koliko bile privlačne korice,volim one koje me iznenade lepim sadržajem…
Post je objavljen 19.03.2018. u 11:25 sati.