mmmmmm ...'bem ti više ovaj vitar ... pa misli li on više nać svoju Dinaru i na njoj se barem nakratko zaustavit ... ma izludih više cili dan ... imam osjećaj da mi ovo moje (inače od ranije samo po sebi, a i po genetskoj osnovi, podosta obilato) lice i obrazi poprimaju izgled onoga pasa marke shar-pei ... zgužvalo me ovo puvanje čas s jedne čas s druge strane ... i to ne prestaje ... zuji, zvoni, zveči, zvuči, šumi, grmi, tutnji, huči .... aaaa ... odlučio sam - kupit ću neku masku za maškare radi zaštite jer ja više ne znam šta drugo ovde pomaže ...
i drugo ... a što ne zuji, zveči, huči i buči već laje, reži, zavija i kmeči ... a to ću morat s mojima nadređenima dodatno ugovorit ... su ovi moji četveronožni novi prijatelji ... odoše mi već barem dvi dnevnice na pašćetinsku spizu ... moji me parkovni prijatelji počeli uhodit (da ne kažem progonit) ... đava mi pamet odnija ... kupit američki Royal Canin za pridobit njihovu pažnju ... tribalo je to odma kamenom potrat (morat ću opet odgledati tutorial Jelene Lasić kako tjerati vukove) ... razmazilo se to pa ne pušća ...svaki dan bar vrićica do dvi ode da mogu proć u miru ... i evo ti ih i sad doli čekaju isprid ovoga Pionirskoga grada u kojemu se ja smjestih (e upravo tako izgleda objekt u kojemu je onaj udobni krevet za 5+ kojega već ranije pohvalih) ... dakle ... do kraja moga boravka imat ću više pasa prijatelja nego li je stanovnika u ovome već mi srcu priraslome Cicelyu ...
Znam da već svi spavate ... u vas odavno prosa jedan i po ujutro ... ovde je nesto malo manje od deset navečer (i opet se vanka nazire zericu dan) .... i naravno .. a šta drugo negA - puše i puše ... dan je moj prvi radni (uspješno) završio i to me veseli ... stres mi isto bijaše jutros se uputit na moju gastarbajt misiju na puntaarenaški UMAG ... aaaaa kako sam se jutros priredio (sem se zbigecal, ali ono ful) za to ... ma ni za jedno Vijeće ni za jednu sjednicu ni za jedno dosadašnje izlaganje u životu ja ne uložih toliko truda ... mislim se, lipota mi nije adut, pamet tu i tamo zakaže i podbaci ... pa odo zaigrat na novu robu, čistoću i umivenost ... odma ću skratit - nitko ni zarezao moj vremenski i ini ulog ni u robu, a ni u čistoću ... oni me dočekaše svi nasmijani, razdragani, raspjevani, piju kavu, ljube se, grle, plaze jedni po drugima, svak po svakome ruke baca, a ja ... ne znam kud i kako sa sabom ... ono totalno tupilo nastupilo ... koga materi ti sada ljubit, koga grlit, s kim se rukovat, koga za kosu pogladit, koga za uvo poškakljat ... ali lipo to na kraju sve bilo ... u meni stanja tisuću ... ono nekako ko' kad ti se netko žaluje i čestita ti Božić istodobno ... Hy Jose, what up ... nice to meet you ... have a nice time with us ... what do you think about Punta Arenas wind ... mislim se u sebi - đava vam ga sad odnijo ... a ono s moje strane super, super, supeer ... thank you, it's great ... I prefare a wind time ... I like my bura so much ... Maslenica, most, Senj, Makarska ... it' s a same like bura in my county and country ... great great great ... bjutiful, imejzing, gordzz, epik, vanderful ... ma šta great ma šta bjutiful ... i ove mi dvi dlakice s glave utekle od vaseg vitra... ali stvarno fini ljudi, sve može, sve ćemo lako ... mislim se ja u sebi ... dajte mi više raspored da znam di ću i kud ću ... i onda aj sidi i sidi i sidi i lajki i lajki i lajki ... malo kava, malo neki keksici (dobri i mislim skupi, ipak su gosti stigli) pa opet malo ćakula bakula, malo svi uglas pa red njihove dreke i smijanja,pa opet red o vitru i puvljavini ovde ... pa onda oni malo između sebe ogovaruckaju (nisu mene nego neke druge, op.a.) ....ono ... ništa različitije od naših dočekivanja gostiju ... ali nikako oni dat raspored ... i ... ajmo sad u naše šefice međunarodne ... ona nas čeka ... ma dajte mi raspored, đavlu i međunarodna ... opet ja sam u sebi sa samim sobom ko s ludim čeljadetom ... i otišli mi u šefice ... tamo opet isti slijed: grli, ljubi, plazi, mazi, red smijanja, red pričica i sad idemo malo prošetat po campusu ... aaaaaaa ne ne ne ne i ne ... nemojte mi to radit ... opet izlazit na vitar vanka ... campus je inače famooooozan i feeeenooomeeenaaalaaan ... male kućice (namjerno i još jednom MALE KUĆICE) prizemnice ... puno njih razbacanih po veeeeeeelikome flores de campu sve lipo doli do mora ... ajme ajme ... mislim se u sebi ... ko će sad kurtoazije radi opet ovaj vitar preživit ... i tako od kućice do kućice ... ovo nam je ovo ... ovo nam je ovo ... ovo nam je ovo ... podsjetilo me na naše žene koje pokazuju gostima dio kuće koji nikada ne koriste (tinel, spavaću, primaću i sobu za goste u kojoj gosti nikada prispavali nisu) ... sve mi lipo pokazali i sad došlo doba (pjeva Neda Ukraden) da se raspored proba ... i dali mi napokon raspored .... kad u njemu po sredini neka debela crvena crta ... majke ti mile šta im je ovo ... a sa strane stoje ure 12.50 - 14.30 .... i nadjem ja sebe u dijelu ispod debele crvene crte .... šta je ovo ... meni milijun pitanja ... razumin kad ja radim ... razumin oznaku dvorane, razumin dane koje radim ... ali šta vam je ovo crveno .... i pitam ja moga hosta (kojega od sada zove mali Jakov Jokin, hvala ti Druge) šta je ovo crveno ... a on pun razumijevanja ... znaš, to je vrijeme kada je sve zatvoreno i ništa se u tome terminu ne može raditi, mi tada idemo na ručak ili se prošetat ili provozat biciklom (jer im hvatanja svježeg zraka i ne treba od vitrusine) .... aaaaaaa ... pa ovi su ljudi genijalni ... cili cilcati kampus i sve službe i svi obustavljaju poslove od, lude li ure, od 12.50 do 14.30 .... pa to je raj ... nešto najlipše što ja spoznah u svim mi dosadašnjim international acadmic relatinoship iskustvima ... pa to je nešto o čemu mi možemo samo sanjat ... zakonska obaveza obustave rada od 12.50 do 14.30 .... e ja se zahvalih na rasporedu i onda došlo vrijeme moje prezentacije (hvala curke iz naše međunarodne) ... ono mi ovo, mi ono, mi ovakvi, mi najbolji, mi lideri u regiji, mi kolovođe svega dobroga i naprednoga ... osjetih ponos (bez predrasuda) nemjerljiv ... dobih na kraju ponovno uz pljesak i grljenja sijaset (odnosno pregršt) ....
Završio moj radni dan .... a kako im reć ne bi ja vanka ... meni ladno ... meni puše ... mene straj da me ne zdimi kakav leteći objekt u glavu (a kacige nemam) ... pa ja reko da bih ja kao morao nešto do čitaonice (vidio ju putem pa računam ima tamo garant grijanja i ne propuhuje) ... i odo ja malo tamo sidit i razgledavat ...lipe mape Magallanes pokrajine izvisili ... sve čisto i lipo mirišljavo ... a meni toplo i ... ne puše mi ... oni se razbižali na svoje posliće do tih spomenutih 12.50, a ja se lipo smijem iz čitaonice vitru ... ali ... valja izać ... neću noćivat ovde jer mi se ne da na vitar izlazit ... aj idem u dućan ... a dućan imena ... završit ću u pritvoru napišem li koje je slovo logo ... dućan je ka naš recimo nije onako ka Interšpar ... nije ni Lidili Midili ... ma onako dobar dućan ... ali prije ću toga u pekaru u senjora kupit svježe pecivo ... to je ono hipster moment jer moram naglasiti da je ovdje još nešto zabranjeno - koristiti plasitične vrećice pa sam hipster i pol jer imam reklamnu krpenu boršu od njihovoga faksa ... a evo me ... pekara ka da si sad iz Armacorda izaša ... stare bake u nekim komičnim odoricama viču ...dobacuju ... ma nešto stvarno lipo ... i uzmem ja iz jedne košare neki mini francuzić kad stane vikat na mene stara iza pulta ... ja jado ... odma kruv bacija ... a ona mi rekla da ostavim taj jer joj je taj za reklamu, a da će mi ona dat iza pulta svježi i vrući ... aaaaaaa zaboravija sam odma na vitar od tog lipog momenta ... odo do dućana ... a tu nastaje show ... imam ja onu karticu sta funkcionira po modelu "pritisni me i skinut ću ti s računa" i ja tako dođem na blagajnu ... pritinem je ja na onaj pos aparat ... a za to vrime tetka prodavačica zavaljena u svoj stolac i mrtva ladna priča na mobitel ... ja opet ... ono ništa ... ja opet ... ništa ... pade mi na pamet Mara iz Sinja s otuđenom karticom i pinom ... nisam ukra karticu materi mi moje mile ... ona i dalje priča i priča ... red se stvara ... ja zbunjeno gledam oko sebe ... šta je sad ... i ona baci mobitel, ustane se, unese mi se u facu pa se izdere - primo uno .... e verde .... i naučio Šunje kako ovde pritiskat ... bubni jedinicu pa po zelenome ... odo spavat ... lipo mi je danas bilo na mome privremenome radnome mjestu ... i kako ja to obično završavam ... witame panstwa z poludnia ... a u dućanu sam kupija najjeftiniju kesicu paščetinske spize ... neš' majci više Royal Canina ...
Post je objavljen 13.03.2018. u 01:07 sati.