Pregled posta

VAPAJ ORHIDEJE - DAJANA DIVERNO - 5 MINUTA ZA ROMANE IZ PROŠLE DEKADE

Posmatrala je slike. Nije se previše razumela u umetnost tako da je njen sud bio zasnovan na ličnom ukusu. Nisu je očaravale slike srednjevekovne epohe, kao i originalne slike Pikasa ili Van Goga. Prolazila je kraj portreta žene na vodenici, mlade majke s odojčetom u ruci, te pored likova nekih plemića i dama. Jedan lik joj je zadržao pažnju. Nije to bio lik čoveka iz srednjeg veka. Imala je utisak da tog čoveka već odnekud zna. Približila se lepo urađenom uljanom ramu i pročitala natpis ispod – portret Filipea Wandesa.
Dakle, zato joj je taj čovek poznat. Njen otac je imao nekoliko fotografija svog prijatelja. Obratila je pažnju na njegovo lice, bilo je osunčano,s smeđim očima i punijim usnama. Audrey je automatski osetila odbojnost prema njemu. Odeven u nošnju, očito normadijskog seljanina, s rukama skrštenim na ramenu, više je delovao kao lakrdijaš s dvora Luja XVII nego neko ko je uticajan. Prisetila se priča o njemu. Čula je da je preminuo na brodu Severnog Ledenog mora dok je tražio nova nalazišta nafte i da je njegova žena ostala vrlo, vrlo bogata udovica. Pričalo se da je ubijen iz osvete, očito Filipe Wandes nikom nije bio nešto posbeno omiljen, i da je u pitanju umesto slučajnog udesa, bilo u pitanju dobro smišljeno ubistvo vezano za neke ljude s Bliskog Istoka. Njen otac je ponekad govorio za večerom, kako je Filipe ponekad dolazio i donosio im poklone.
Audrey ga se nije sećala.
- Ah, ovde si! – začula je glas iza sebe i okrenula s ka Maribell dolazila je već spremljena za odlazak u korporaciju s zlatom na sebi i prekrasnom, bledo-rozi kostimu koji je samo isticao njenu divnu, tamiju špansku put, s mirisom Chanela na sebi koji je, Audrey zaključi, bio pomešan s mirisom viskija. Audrey svejedno, lik te žene nije bio drag.
- Želim da razgovaram s vama!
- Je li? – upita Maribell sarkastično. Očito je onaj matori konj poslao kćerku da obavi stvar? Izgleda da nije samo Kimberly bila prepreka. Potcenila je Audrey.
- Da, čula sam da ste izbacili mog oca bez objašnjenja i bez konkretnog razloga.
- Dušo – procedi Maribell kroz zube – to koće raditi u delom mojoj firmi je moja stvar, zar ne? – povela je Audrey u salon opremljen najnovijim modnim trendovima, zavesam protkanim zlatnim materijalima i nameštajem uvezenim iz Engleske. Maribell je sela na stolicu. Pripalila je cigaretu.
- Hoćeš nešto da popiješ?
Audrey odmahnu glavom. Ostala je da stoji, umesto da bude smirena, kako je mislila da će biti, nervozno je vrtela jedan pramen kose.
- Smiri se. Ne ujedam – dobaci Maribell između dva dima. Duboko je uvačila dim i ispuštala ga u krugovima. Tako se zabavljala. – Odakle tebi ideja da dolaziš ovamo i ispituješ me o tome?


Post je objavljen 09.03.2018. u 17:55 sati.