Ulazim u bus. Samo jedno mesto slobodno, a ja idem tri stanice. Pojurim kao da me goni horda Tatara. Bićeš moje, htedoh mu uzviknuti, ali neću da konkurencija ne čuje. Iste namere imao je jedan gospodin koji je ipak bio gospodin i odustao još u startu. Na mesto se nameračila je i neka mladja ženskica, ali držala je onu pipkalicu u ruci i nije imala šanse.
Pobedonosno sedoh i gledam kao sa prestola okolinu. Običan svet, nemam na kome ni odmoriti oči, a o nekom maštanju ništa. Onako sa strane pogledah osobu do mene. Interesantna. Muško, ili žensko ??
Kosa srebrnasta, može biti muško rano dobilo srebrni ukras. Može biti i žensko koje pokriva sede boji dečije plavo ili nordisko srebrno…
Dole hlače. Nema tu muško, ženske, traperice su traperice, što bi se reklo unisex, mada su više bez sex.
Sad ću pogoditi, cipele. Ženskice nose sa petama, a muškići onako komotne da mogu potrčati za busom ili nama. Šipak, ko li izmisli te tenisice??
Na rukama rukavice od Kineza, a tu nema muško, žensko, samo jeftino.
Naidje kontrola karata. Aha, sad ću znati kad progovori. Glas može biti ženski alt, ali i neki tenor. Ni tamo ni vamo. Da zapeva nešto znala bi da li je Figaro ili Karmen, ali neće…
Aaaaa, izadje na mojoj stanici. Hod, tu se nećeš maskirati, i krenem ja za njim/njom. Hoda nije da ne hoda, ali… Krupni koraci kao energičnog muškarca, a možda je to i neka ženskica sišla sa planine pa zadržala taj planinski hod.
I moja znatiželja na kraju dostiže vrhunac. U susret mu ide neki prijatelj, smeši mu se širi ruke. Najzad ću saznati ko je.
-Saša, pa gde si ti, sto godina se nismo videli.
Saša, ko li mu dade to ime??
Definitivno sam odustala. Nema šanse, a i baš me briga, tešim se.
Prolaze pored kafića, pored kladionice, pored slastičane, i ja već ljuta idem svojim putem.
Kad…
Šoping centar.
-Idemo gledati, stigle su proletnje cipele…
Najzad, odahnuh…
Zna se koji pol živi da bi kupovao, a koji pol samo protrči kroz radnje kao da je na koridi pred razjarenim bikom…
Post je objavljen 09.03.2018. u 07:30 sati.