I ja sam otisla trbuhom za kruhom. Sve je doslo tako brzo. U dva dana cijeli se moj svijet preokrenuo. Da, cekala sam radnu dozvolu nekih dva tjedna, no dok sam je dobila, drugi sam dan bila na putu od 500 kilometara. Proslo je vec gotovo sedam mjeseci. U jedanaestom sam mjesecu dobila ugovor na godinu dana. Nadam se da ce mi se uskoro pridruziti i moj dragi. Jedina prepreka su papiri. Pozitivna sam i tvrdim samo da je pitanje vremena. Iako mi se cini tako daleko taj prosinac 2018. on ce doci jako brzo. Zanimljivo je da istovremeno zelim da vrijeme prolazi brzo i sporo. Opet ona ista stara ljudska nezahvalnost. Upravo s njim zelim da vrijeme sporo tece, a nazalost, uvijek prebrzo nestane. Cini mi se da netko trese nasim pjescanim satom kad smo zajedno. Iako ga kratko poznajem, znam da je on onaj s kojim zelim provesti svoj zivot. Kad je to to, jenostavno znas. Duboko udahnes, podignes glavu i glasno kazes: "Ovo je moj zivot i moji izbori". Shvatis da si odrastao jer nemas potrebe vise nikome polagati svoje racune. Donosis svoje odluke i uzivas u letu. Znam da je sve relativno i znam da to relativno i ovog trenutka moze nestati i to je dobro jer sam sretna, jer sam pomirena i prihvacam sve sto mi Bog nudi. Ponekad nesto mumljam, imam svoje monologe kojih je Svemoguci itekako svjestan, srecom sve je to na autopilotu. Nisam ja bez grijeha, nije ni on, daleko smo od primjera dobrih Krscana, no oboje itekako dobro znamo o velikoj Bozjoj moci, o tome sto sve silina Duha moze napraviti, kakva je velika ljubav nase Majke i naseg Brata. To je tek pocetak. Postoji plan za nas i sloboda. O nama ovisi kako ce to na kraju izgledati.
Post je objavljen 07.03.2018. u 15:18 sati.